Samjuel Beket - I čovek je tu, negde, grdni kamen-stamen svih vremena i svih vladavina
Daleko od sveta, njegove buke, njegovog muvanja, njegovih ujeda i turobne jasnoće, sudim o tom svetu i o onima koji su kao i ja u njega nepovratno bačeni, i o onome koga treba da izbavim, ja koji ne znam ni sebe da izbavim. Sve je tamno, ali onom prostom tamom koja odmara od velikog razbucavanja. Mase se pokreću, gole kao zakoni. Znati od čega su one načinjene, nikome do toga nije stalo.
Samjuel Beket - Što se mene lično tiče, ja sam uvek više voleo ropstvo nego smrt, ili bolje, nego ubijanje
Za čudovište koje se seljaka, ili koje vreba šćućureno u svom logu, čovek je bez milosti, dok onaj koji dopušta da bude iznenađen na spavanju ima mogućnosti da koristi druga osećanja, zbog kojih se spušta cev i nož se vraća u kanije. Jer lovac je običan slabić i meko srce u suštini, sa zalihama blagosti i sažaljenja, koje samo traži priliku da se izlije. I samo blagom snu iznurenosti ili užasa, mnoga zla životinja, dostojna uništenja, ima da zahvali što može mirno da očekuje kraj svojih dana u zoološkoj bašti, gde često, nedeljama i praznicama, odjekuje nevina radost dece i mudrija radost odraslih.