Rekao mi je samo to, ali nas dvojica smo se uvek neobično dobro razumevali i s malo reči, tako da sam i tom prilikom shvatio i sve ono drugo što je time hteo da kaže. I zato sam otada sklon da svoje mišljenje zadržavam za sebe, a ta moja navika mi je dosad otvorila mnoge neobične prirode i učinila me žrtvom nemalog broja poznatih gnjavatora. Kad takvu osobinu poseduje normalan čovek, nastrane prirode je brzo otkriju i prikače se uz njega; i tako, dok sam bio u koledžu, nepravedno su me optuživali da sam veliki lisac, jer meni su svoje nevolje otkrivali obesni mladići koji se ničim naročitim nisu isticali. Pošto me većina tih ispovesti nije zanimala, često sam se, kad bih na horizontu primetio nesumnjivo približavanje poverljive ispovesti, pravio da spavam, da sam prezauzet poslom, ili bih jednostavno postojao neprijateljski raspoložen; jer poverljivo saopštenje mladog čoveka, ili bar način na koji je ono iskazano, obično deluje plagijatorski i očigledno neiskreno. Ako nekom ne iznesete svoj sud onda je to za onog koji očekuje da ga čuje, stvar beskonačne nade. No ipak se pomalo bojim da ću nešto propustiti ako ne kažem - kako je to moj otac filistarski nagovestio, a ja filistarski ponavljam - da se ljudima smisao za osnovnu pristojnost još prilikom rođenja ne dodeljuje ravnomerno.
Iz romana Veliki Getsbi
