Artnit

Ciklama je jedna od najlepših sobnih biljaka koja cveta tokom zimskog perioda. Ova sobna biljka se uklapa u svaki stil uređenja enterijera doma. Posebno njen raskošni spektar boja cvetova unosi vizuelnu osobenost u dom.

Splav Meduze je jedna od najpoznatijih slika francuskog slikara romantizma Teodora Žerikoa. Po patetici, temperamentu i temi, ova slika skoro da predstavlja manifest romantičarskog slikarstva. Ali, isto tako, ona bi zadovoljila i Kurbea, jer je njen romantičarski siže u stvari bio istinit, savremen događaj. Slika se danas nalazi u muzeju Luvr u Parizu.

Ljudi su bili oduvek fascinirani sovama i često ih posmatrali sa strahopoštovanjem. O njima postoje različita, često kontradiktorna verovanja i tumačenja. Ljudi su se plašili sova i poštovali ih, divili im se i prezirali ih, smatrali ih mudrima i nerazumnima, povezivali ih sa veštičarenjem i medicinom, rođenjem i smrću.

U tužnom oku suncokreta,
Što nemo prati neba bludnje,
Tu su sve žeđi ovog sveta,
Sva nespokojstva i sve žudnje.

Ličnost Svetozara Ružičića, posle Feme daje komediji Pokondirena tikva Jovana Sterije Popovića najviše mirisa vremena i boje sredine. Ova ličnost je interesantna i po tome što joj je pisac menjao fizionomiju.

Svoje korene dizajn ima, čak nekoliko hiljada godina unazad. Piramide i veličanstvene skulpture, umetnička dela i upotrebni predmeti starog Egipta su i danas inspiracija dizajnerima. Zanimljive teksture, forme i boje spojene sa funkcijom predmeta odlikuju dizajn starog Egipta.

Nebo je tako vedro,
ponoć je tako tija,
al' moje srce nije -
želja mi želju vija.

Najlepša ljubavna pesma Laze Kostića, Santa Maria della Salute nastala je 1909. godine. Nju je pesnik nosio godinama u sebi kao najznačajniji doživljaj i dovršio ju je skoro pred smrt. Taj doživljaj je i najveća pesnikova radost, i najveća lična tragedija.

Sahrana u Ornanu je remek-delo čuvenog francuskog slikara Gustava Kurbea koje je naslikao 1849. godine. Slika predstavlja manifest novog talasa - realizma koji Kurbe donosi. Danas se slika nalazi u muzeju Orsej u Parizu.

Most je razvojna linija umetničkog stvaralaštva Ive Andrića. Ivo Andrić je kao kičmu romana Na Drini ćuprija provukao vitku liniju mosta. Na njemu i oko njega teku vekovi, život se stalno obnavlja i ljudske sudbine se neprekidno troše i osipaju. Most povezuje sve detalje ovog romana i daje svemu složeno i simboličko značenje.