Crveno-plava stolica predstavlja jedno od prvih istraživanja umetničkog pokreta De Stijl u tri dimenzije. Gerit Ritveld je dizajnirao stolicu koja se poigravala i transformisala prostor oko nje. Ona se sastojala od pravolinijskih zapremina, ravni i linija koje međusobno komuniciraju na jedinstven način, ali uspevaju da izbegnu presek. Svaka boja, linija i ravan su jasno definisane, kao da su jedinstven rad koji se koristio za komad nameštaja.

Crveno-plava stolica ima veoma jednostavnu konstrukciju izrađenu od maksimalno uprošćenih elemenata. Sastavljena je od 13 letvica kvadratnog preseka koje formiraju osnovnu konstrukciju, 2 letvice pravougaonog preseka za rukonaslone i 2 šper ploče za sedište i naslon, a originalno su bile i dve ploče za pokrivanje bočnih strana, koje su kasnije, kao suvišne, izostavljene.

Posle par godina Gerit Ritveld je počeo da farba svoj nameštaj pod uticajem De Stijla, a paletu je ograničio na belu, sivu, crnu, crvenu, žutu i plavu boju. Dotadašnja tekstura drveta Crveno-plave stolice je nestala pod slojem boja, što je dodatno istaklo apstraktnost njene kompozicije. Zbog različite obojenosti sedište i naslon su bili više uočljivi kao odvojeni elementi, a na crnoj konstrukciji su se isticala veoma jasno prepuštena čela letvica žute boje.

Zbog beskompromisnih ravnih linija sedišta i naslona, Crveno-plava stolica je često kritikovana da nije dovoljno udobna. Gerit Ritveld je međutim, verovao da za dizajnera nameštaja postoji veći cilj od puke fizičke udobnosti: blagostanje i udobnost duha. Jednom prilikom je izjavio: "To i nije prava stolica, već manifest!"

Iako je Crveno-plava stolica bila referentna tačka u dizajnu nameštaja tokom XX veka nije se proizvodila u kontinuitetu do 1973. godine, kada je italijanska kompanija Kasina počela sa licenciranim serijama. Mada se Gert Ritveld nadao da će zbog jednostavnosti i niske cene izrade ova stolica postati masovni proizvod, njena proizvodnja je ostala ograničena.