Ježevi imaju između 5000 i 7000 bodlji, a svaka traje oko godinu dana, a zatim ispada i raste nova. Unutrašnjost bodlji je uglavnom šuplja sa nizom složenih vazdušnih komora koje ih čine laganim, elastičnim i jakim. Mišići duž leđa mogu podizati i spuštati bodlje kako bi odgovorili na preteće situacije. Kada se osete uznemirenim ili zastrašenim, uvijaju se u bodljikavu loptu da bi zaštitili svoj ranjivi stomak.
Ježevi imaju dobro čulo sluha i mirisa. Vid im je loš, ali boje vrlo dobro razlikuju.
Jež je noćna životinja, izlazi noću i provodi dan spavajući u gnezdu pod grmljem.
Većina baštovana voli da ima ježeve jer se u njihovoj bašti hrane mnogim štetočinama, što znači da se može koristiti manje pesticida i insekticida. Njihova tipična ishrana sastoji se od insekata, crva, gusenica, buba, jaja i puževa, ali će lako pojesti i svako meso koje im postane dostupno, kao što su mladunci miševa, žabe ili gušteri. Uglavnom su imuni na otrov zmija i mogu da ubiju zmiju u borbi i pojedu je.
Ježevi mogu da hiberniraju, ali ne sve vrste. Evropski ježevi prezimljavaju tokom zime. Oni se hrane što je više moguće, a tokom jeseni prave svoja gnezda od lišća i trave u kojima će prezimiti. U toplijim krajevima, poput pustinja, oni spavaju u vreme vrućine i suše u sličnom procesu koji se naziva aestivacija. U umerenijim oblastima ostaju aktivni tokom cele godine.
Ježevi su samotne životinje, a u paru se viđaju samo prilikom parenja. Mužjak ponekad satima kruži oko ženke kako bi je nagovorio da se pari. Kada se pare često prave glasne zvukove udisaja. Nakon toga oni se razdvajaju i mužjak ne učestvuje u gajenju mladunaca. Mladunci se rađaju slepi u leglu u rasponu od jednog do jedanaestoro. Nakon 32 dana dobijaju meke bodlje, a sa majkama ostaju samo 4 do 7 nedelja pre nego što se osamostale. Nakon oko 4 nedelje, majka će odvesti mladunce na prvo putovanje i nakon 10 dana porodica će se razdvojiti.
