Andski kondor je veliki crni strvinar sa okovratnikom od belog perja i velikom svetlom skupinom perja na krilima, koja se ističe kod mužjaka. Glava i vrat su skoro bez perja i zagasite crvene boje koja promenom raspoloženja može da porumeni. Mužjaci imaju resicu na vratu i tamnocrvenu krestu na glavi. Za razliku od drugih grabljivica, mužjak ima 11 do 15 kilograma, a ženka 8 do 11 kilograma.

Seksualnu zrelost andski kondor dostiže sa 5 ili 6 godina. Gnezdi se na visinama do 5000 metara, obično na nedostupnim rubovima litica. Tokom februara i marta svake druge godine polaže jedno ili dva plavkasto-bela jaja, iz kojih se izležu mladunci nakon 54 do 58 dana inkubacije oba roditelja. Ako se mladunac ili jaje izgubi ili odstrani, na njegovo mesto se polaže drugo jaje.

U velikim grupama andskih kondora postoji dobro razvijena društvena struktura, sa nadmetanjem za određivanje "reda kljucanja" prema govoru tela, takmičarskom ponašanju u igri i vokalizacijama. Zreliji mužjaci se obično nalaze na vrhu redosleda kljucanja, a nezreli mužjaci blizu dna.

Andski kondor veoma lako leti koristeći vertikalna strujanja toplog vazduha, a kada dostigne željenu visinu jedri ne mašući krilima. U potrazi za hranom tokom dana preleti više od 200 kilometara. Veoma razvijeno čulo vida mu omogućava da i sa velikih visina uoči i najsitniji plen. Uglavnom se hrani leševima većih životinja kao što su jeleni ili stoka.

Andski kondor je jedna od ptica koje najduže živi, može živeti do 100 godina u zatočeništvu.

Andski kondor spada u ugroženu vrstu ptice, najčešće zbog gubitka staništa i indirektnog trovanja hranjenjem strvinama koje su ubili lovci.