Naučno ime Passeriformes je izvedeno iz latinske reči za vrapca (Passer), konkretno odnoseći se na vrapca pokućara (Passer domesticus). U zavisnosti od glasovnih sposobnosti vrsta (kontrola sirinksa) red Passeriformes je podeljen na tri podreda: kreštalice (Tyranni suboscine), pevačice (Passeri oscine) i novozelandske cariće (Acanthisitti) čija je taksonomska pripadnost još uvek nesigurna.
Većina istraživača veruje da su ptice pevačice nastale u Južnoj hemisferi, verovatno u kredi. One su uspele da se prilagode različitim staništima i ekološkim nišama. Žive u umerenim i tropskim predelima, na pašnjacima, u šumama, pustinjama, planininama, gradovima i selima. Neki istraživači smatraju da je izuzetna sposobnost za pravljenje gnezda od raznih materijala i u mnogim slučajevima, veština kamuflaže obezbedila ovim pticama odlučujuću evolucionu prednost.
Dva najznačajnija fizička svojstva grupe, zbog čega se često nazivaju ptice pevačice ili ptice penjačice su posebni organi za pevanje i visoko specijalizovana stopala i noge. Većina vrsta ptica pevačica su male do srednje veličine, sa velikim krilima u odnosu na veličinu tela, morfološki su uniformne, terestrične i hrane se uglavnom semenkama voća, nektarom i sitnim insektima. Razlikuju se međusobno po načinu života.
Za najbolje pevače među pticama pevačicama smatraju se slavuj, drozd, kos, crvendać, čvorak, češljugar, plava senica, carić, poljska ševa, australijska ptica lira.
