Poljska ševa (Alauda arvensis) je mala ptica koja pripada rodu ptica pevačica. Naziv Alauda verovatno potiče od latinske reči laud, što znači pohvala ili slavopojka, a može biti povezan sa italijanskom rečju laude, što znači pesma, himna, ili pobožna pesma. Naziv avensis je latinska reč, koja između ostalog znači, zaneti se. Ovo latinsko ime, Alauda arvensis je verovatno izabrano kao naučni naziv za poljsku ševu, jer mužjak leti vrlo visoko, i do 100 m, pre nego što počne da peva svoju pesmu, očigledno, do nebesa.
Poljska ševa je duga oko 18 cm. Na gornjim delovima i grudima perje je braon-bele boje, a na ostalim delovima tela braon, sa svetlijim i tamnijim nijansama. Na glavi ima kratku ćubu, koja može da se podiže i spušta. Krila su šira kod mužjaka nego kod ženke, što mu omogućava duži let. U letu prikazuje kratak rep i kratka široka krila. Rep i zadnja ivica krila su oivičeni belom bojom i vidljivi kada leti daleko, ali ne i ako se približava posmatraču.
Mužjak poljske ševe ima karakteristično pevanje, koje može da se čuje na daljini od 50 do 100 m. Obično traje od 2 do 3 minuta, ali može i duže u vreme parenja. Njegova pesma sadrži raznovrsne tonove, koji doprinosi njenoj lepoti.
Poljska ševa se gnezdi na zemlji, često u niskoj travi. Gnezdo obično pravi ženka od suvih stabljika, koje je dobro sakriveno među vegetacijom. Svoje gnezdo koristi samo za jedno gnežđenje, a godišnji broj gnezda najčešće ne prelazi dva. Prvo gnežđenje je sredinom marta ili početkom aprila, a drugo u maju ili junu. Ženka u gnezdo snese od 3 do 6 žuto-belih jaja sa braon-ljubičastim tačkama, a njihova inkubacija traje od 13 do 15 dana.
Poljska ševa ima snažne noge i provodi mnogo vremena na zemlji sakupljajući semenke. U sezoni parenja hrani se uglavnom raznim insektima, gusenicama paucima, glistama, koje nalazi u mahovini ili najnižim delovim biljaka. Tokom zime hrani se i zaostalim voćem.
