Obični kobac ima kratka široka krila, dugačak rep i dugo telo. Mužjak je dug 29 do 34 cm, sa rasponom krila od 59 do 64 cm i težak 110 do 196 g. Boja mužjaka je življa od boje ženke. On ima tamnosivo perje i crvenkasti trbuh, a na repu 5 do 6 poprečnih crnih pruga i beo vrh.
Ženka kopca može biti i do 25 odsto veća od mužjaka i teža do dva puta. Ona je duga 35 do 41 cm, njen raspon krila je 67 do 80 cm, a težina od 185 do 342 g. Njeno perje je tamnobraon ili sivo-braon boje, sa belim tačkicama po telu.
Gnezdo kopca je retko visoko iznad zemlje, ali je dobro sakriveno. Često se može videti na četinarima sasvim uz stablo ili blizu vrha visokog žbunja. Dešava se da u njemu godinu za godinom odgaja mlade, a ako mu neko u proleće uzme jaja, snese novo leglo opet u isto gnezdo.
Kopci često ostaju na istoj teritoriji u jednoj sezoni parenja, a ima i onih koji se zadrže na istoj teritoriji od jedne do osam godina. Promena partnera obično izaziva promenu teritorije.
Ženka kopca u maju ili julu gradi gnezdo. Nekada je gnezdo sagrađeno površno samo od tankih grančica smrče, jele ili breze i nalikuje na gnezdo goluba grivnaša. Može da bude i složenije sagrađeno od iste materije, sa dodatkom mahovine, lišća i zemlje, a obloženo iznutra tankim grančicama, korenčićima, dlakom, pahuljastim perjem.
U gnezdo ženka snese 3 do 5 srednje velikih, prilično glatkih jaja, debele ljuske i različitog oblika, veličine i boje, na kojima leži sama. Prema ptićima, koji se izlegu nakon 33 dana ispoljava veliku ljubav i ne napušta ih ni onda ako je više puta ometana, a napade odbija svom snagom. Još oko 28 do 30 dana pošto se izlegu oba roditelja donose im mnogo hrane. Pošto samo ženka zna tu hranu pravilno da raskida ptići, čija je majka ubijena uginu od gladi, jer otac ne zna da raskida hranu kako bi ptići mogli da je progutaju. Ptići borave u blizini gnezda dok rastu i vežbaju letenje, dovoljno dugo dok ne postanu samostalni.
Kobac je uspešan u lovu, a zbog svoje veličine lovi manji plen. Njegovu osnovnu ishranu čine manje ptice, a uglavnom kosovi, jarebice, senice, zebe, vrapci, crvendaći, a ponekad i šišmiši i miševi. Više od bilo koje druge ptice grabljivice koristi se veštinom prenemaganja. Zapaženo je da ponekad oponaša krejin let da bi zavarao manje ptice. U lovu se oslanja na svoj izrazito oštar vid i vidi mnogo bolje od čoveka. Čim se neka od ptica pomakne ili poleti, kobac je detektuje svojim velikim očima smeštenim i građenim tako da uhvate i najmanji pokret žrtve. On kreće u vratolomni leteći napad. Svojim kandžama na nogama i kljunom rastrga svoj plen na sitne komade.
Obični kobac je ugrožena vrsta ptice i zaštićen je zakonom.
