U egipatskoj mitologiji duša osobe, koja se nazivala ba, je obično predstavljana rodom sa ljudskom glavom. Egipćani su povezivali migratorno ponašanje rode sa odlaskom i povratkom duše čoveka koji spava. Verovali su i da duša može da se vrati u telo umrle osobe, jer je to bio njen pravi dom. Povratak rode značio je povratak duše, trenutak kada osoba može ponovo da oživi.
Grčka i rimska mitologija prikazuju rode kao modele roditeljske privrženosti. Verovalo se da rode ne umiru od starosti, već lete do ostrva, gde dobijaju izgled ljudi.
Roda je sveti simbol Junone, rimske boginje ognjišta i kuće. U grčkoj mitologiji rode su povezane sa krađom beba. Pigmejka Gerana, žena izuzetne lepote je prezirala grčke bogove, a naročito Artemidu i Heru. Da bi joj se osvetila Hera je pretvorila Geranu u rodu. Otada je jedina briga Gerane bila da vrati svoju bebu i zato se borila sa Pigmejima.
U nordijskoj mitologiji, ali i mnogim drugim, roda predstavlja porodične vrednosti. Rode su bile simbol vernosti i monogamnog braka, jer se verovalo da par roda ostaje zajedno ceo život.
Na Dalekom istoku roda je bila simbol besmrtnosti, zbog verovanja da doživi duboku starost. Tako legenda kaže da nakon 600 godina roda samo pije, a ne jede više, i da je potpuno crna kada napuni 2000 godina.
U zapadnim kulturama bela roda simboliše rađanje deteta. Legenda da roda donosi bebe verovatno je nastala u severnoj Evropi, zato što se rode vraćaju nakon devet meseci. To se povezuje i sa povratkom roda u proleće, vreme buđenja i obnove prirode, ali i sa povezanošću rode i vode, koja često simboliše žensku energiju, i takođe je simbol obnove, preporoda i stvaranja. Briga roda za svoje mlade, u njihovim visokim gnezdima stvorila je rasprostranjen simbol rode koji se povezuje sa roditeljskim staranjem.
Od davnina se verovalo da rode donose sreću, plodnost i prosperitet porodici. Zato su ih ljudi ohrabrivali da se gnezde na njihove domove, i čak su im gradili gnezdo na svojim domovima nadajući se da će ga izabrali i ostati sa njima.
Naziv roda u mnogim jezicima ukazuje na vezu između rode, bebe i majke i povezuje se sa materinstvom. Hebrejska reč za rode je ekvivalentna za reč ljubazna majka. Reč roda na srpskom jeziku potiče od crkvenoslovenske reči jerodij, čije je poreklo iz grčke reči erodiós, ekvivalentne za reč majka-ljubav.
