Brezov zviždak (Phylloscopus trochilus) je vrsta ptice iz reda ptica pevačica. Ime roda Phylloscopus spaja dve starogrčke reči, phullon što znači list i skopos što znači tragač. Ime vrste trochilus potiče iz grčkog jezika, trokhilos i odnosi se na ptice iz porodice Troglodytidae kojima je brezov zvižduk sličan.
Brezov zviždak je dug 11 do 12.5 santimetara, a težak 6.3 do 14.6 grama. Na vrhu glave je zelenkasto-braon boje, a donji deo tela je svetložut. Njegova najistaknutija karakteristika je duga žuta traka iznad oka.
Pesma brezovog zviždaka je jednostavna ponavljajuća opadajuća melodija, a kontakt melodija je dvosložna "hoo-eet".
Na proleće mužjaci brezovog zviždaka stižu oko 10 dana pre ženki i odmah uspostavljaju svoje teritorije pesmom. Ženke su vrlo razborite kada biraju potencijalne lokacije i njenog vlasnika. Svaka posećuje nekoliko potencijalnih partnera pre nego što se udruži, provodeći 10 do 20 minuta na svakoj teritoriji. Posebno će obratiti pažnju na to koliko često mužjak peva i koliko ima hrane. Mužjaci su češće poligamni, s tim da neki mužjaci uzimaju dva, a drugi tri različita partnera, a takve ptice ne mogu da osiguraju hranu za sve.
Brezov zviždak se gnezdi od aprila do jula. Ženka gradi gnezdo na zemlji dobro zaklonjeno i sakriveno u vegetaciji mada je mužjak često prati. Gnezdo je u obliku kupole od suve trave, lišća, mahovine, kore drveća, dlaka i perja. Ženka u gnezdo polaže 4 do 8 jaja na kojima leži 12 do 13 dana. Nakon što se izlegnu ptići ostaju u gnezdu 10 do 16 dana.
Brezov zviždak se hrani insektima, njihovim larvama i jajima, lisnim vašima, gusenicama i biljnim materijalom.
Brezov zviždak spada u ugrožene vrste ptica. U Evropi se beleži njihov opadajući populacioni trend. Ugrožavajući faktori su suše u zimskim delovima godine koje dovode do nestanka njihove hrane, promene staništa izazvane širenjem ljudske populacije, nepravilno upravljanje šumama.
