Artnit

- Sve si, i u svemu. Prijatelji tvoji te poštuju! Često si njihova radost, a tvome srcu se čini da bez njih ne bi moglo ni postojati; pa ipak... da ti sada odeš, rastaneš se s ovim krugom, da li bi oni, i koliko bi dugo osećali prazninu koju bi tvoj nestanak ostavio u njihovoj sudbini? Koliko dugo?

Ideja komemoracije velikih ljudi, sagledana kroz materijalizaciju njihove duhovne uloge skulpture i svetog poziva umetnika, odlikuje ceo opus francuskog vajara Davida d'Anžea. U tom duhu, on je stvorio istinsku panoramu velikih mislilaca svog vremena u obliku medaljona i bisti. 1829. godine posetio je Johana Volfganga fon Getea u Vajmaru i napravio njegovu bistu, koja se danas nalazi u muzeju Orsej u Parizu.

Umetnost je duga, život je kratak, sud težak, prilika trenutna. Delati je lako, misliti teško; shodno razmišljanju, delati je neprijatno. Svaki početak je vedar, prag je mesto iščekivanja. Dečak se divi, utisak vlada njime, on uči igrajući se, ozbiljnost ga iznenađuje. Podražavanje nam je urođeno, ono što treba podražavati teško se upoznaje. Ono što je izvrsno retko se nalazi, još ređe ceni. Visina nas mami, na stepenice; pogleda uperena na vrh, rado se krećemo ravnicom.

“Ako pokušamo da se setimo onoga što nam se dešavalo u najranijem detinjstvu, čest je slučaj da ono što su nam drugi pričali mešamo sa onim što je doista naše sopstveno iskustvo.“ Ovu napomenu iznosi Gete na prvim stranicama životopisa na kojem je počeo da radi u starosti od šezdeset godina. Ispred životopisnog teksta stoje samo nekoliko obaveštenja o njegovom uspelom rođenju “28. avgusta 1749. godine, tačno na dvanaesti podnevni odzvon“.

U nastojanju da obnovi istorijsko slikarstvo, francuski slikar i ilustrator Džejms Tiso u ranim 1860-im godinama traži nove teme i novi stil. Uzimajući inspiraciju iz književnosti oživeo je i teme iz istorije slikarstva. Za svoju poznatu sliku Susret Fausta i Margarete, koju je naslikao 1860. godine uzima temu iz romana Faust Johana Volfganga fon Getea, objavljenog 1808. godine. Ova slika se danas nalazi u muzeju Orsej u Parizu.

Junakinja drame Faust Johana Volfganga fon Getea, Margareta je heroina, nastala u stilu perioda romantizma u književnosti, što znači da ona ima tragičan život i kraj. Kada jednog dana sretne Fausta u crkvi, ona je moralna, nevina, poštena, vredna, odana kćerka, a nakon njenog povezivanja sa njim ona na kraju visi na vešalima. Margaretina tragedija predstavlja dramu za sebe, a u njenom liku se ogleda sfera božanskog, oblast čiste duševnosti.

Rim, 5. novembra.

Ovde sam evo već sedam dana, i malo-pomalo se u mojoj duši stvara opšta slika o ovom gradu. Marljivo idemo ovamo i onamo, upoznajem se sa planovima starog i novog Rima, posmatram ruševine, zgrade, posećujem ovu i onu vilu; najveće znamenitosti sasvim polako upoznajem: samo otvaram oči i gledam, pa odlazim i opet se vraćam, jer čovek se samo u Rimu može pripremiti za Rim.

Napulj, 25. februara.

Najzad sam i ovde stigao srećno i sa dobrim predznacima. O današnjem putovanju samo ovoliko: Sant' Agatu smo napustili kad se rađalo sunce; vetar nam je sa severoistoka žestoko duvao u leđa, i nije se smirio celog dana. Tek po podne je zagospodario oblacima; mučila nas je hladnoća.

Simbol neprestane borbe za napredak i sreću čovečanstva i vekovna inspiracija mnogim stvaraocima je bio titan Prometej, jedan od najsnažnijih likova iz grčke mitologije. Tako je i Johan Volfgang fon Gete 1774. godine, kada je imao dvadeset pet godina napisao verovatno najpoznatiju ateističku pesmu, lirsku poemu Prometej. Ova poema se smatra i najznačajnim delom Sturm und Drang perioda u nemačkoj knjizevnosti između 1770. i 1785. godine.

Tako je, dakle, u knjizi sudbine na mom listu pisalo da ću dvadeset osmog septembra 1786. godine, uveče, po našem vremenu u pet, prvi put ugledati Veneciju, uplovivši iz Brente u lagune, i da ću ubrzo potom stupiti u ovu čudesnu varoš na ostrvima, u ovu dabrovsku republiku, i posetiti je. I tako, Bogu hvala, Venecija za mene nije više puka reč, i nije prazno ime, koje me je toliko puta plašilo, mene, smrtnog neprijatelja zvučnih reči bez smisla.