Moje knjige uvek govore o životu u nekom mestu, a ne o proputovanjima. Ali, dok čovek postupno upoznaje Evropu, isprobavajući vina i sireve, i stupajući u kontakt s ljudima iz raznih zemalja, počinje da shvata kako je onaj presudni faktor, koji u najvećoj meri određuje neku kulturu, upravo duh mesta. Kao što će neki vinograd uvek davati određenu sortu vina prepoznatljivih osobina, tako će i neka Španija, Italija ili Grčka uvek proizvesti isti tip kulture - oteloviće ga u ljudskim bićima na isti način kao u poljskom cveću. Često smo skloni da “kulturu“ posmatramo kao rezultat istorijskog iskustva u kome je imala udela ljudska volja, ali mi se sada čini da to nije sasvim tačno. Ne verujem, na primer, da se britanski ili nemački mentalitet i za jotu promenio od vremena kada ga je Tacit prvi put opisao; i sve dok se ljudi budu rađali kao Grci ili Francuzi ili Italijani, proizvodi njihove kulture će nositi prepoznatljivi pečat mesta na kome su nastali.
Iz eseja Predeo i karakter (knjiga Duh mesta)
