Indijsko siromaštvo, kao što smo rekli, može se zapaziti pre svega u tri glavna grada, Bombaju, Kalkuti i Madrasu. Nije možda puka slučajnost što su sve tri ove varoši koje su osnovali Englezi, u stvari tri varoši zapadnog tipa u kojima je drevno zlo indijskog siromaštva poprimilo moderan oblik. Da bi se opisale siromašne četvrti Kalkute, Bombaja i Madrasa, bilo bi potrebno pero jednog Dikensa ili jednog Balzaka, odnosno dvojice pisaca savremenika industrijske revolucije u Evropi čija mašta nije bila neravnopravna sa, na izvestan način fantastičnom, stvarnošću koju su opisivali. Dakle, tri pomenuta grada su viktorijanski gradovi, podrazumevajući pod ovom rečju zloglasnu mešavinu stilskog eklekticizma, industrijske sumornosti i načina života, što se još danas može zapaziti u četrvrtima "slums" u Londonu ili Glazgovu.
Ali, prisećanje na Englesku nije dovoljno; treba zamisliti šta mogu postati neke ružne trgovačke ulice ili izvesna naselja engleskih radnika u žarkoj, zagušljivoj, fantastično vlažnoj klimi tropskih krajeva. Evo, na primer, jedne velike ulice u Kalkuti koja iz daleka izgleda skoro veličanstvena iako je veoma ružna, baš kao neke ulice u Londonu, sa svojim profilima kupola, tornjeva, tornjića, napola gotskih napola orijentalnih, što se ocrtavaju prema nebu.
Iz putopisa O Indiji
