Najlepši park Pariza, Luksemburška bašta, prostire se usred Latinskog kvarta, kvarta intelektualne prošlosti Pariza, kvarta današnjih institucija nauke i umetnosti, kvarta misli, poezije i kontemplacije. Taj mirni, od kola ne presecani vrt čini oazu svetlosti i vrelih boja među teškim i tamnim građevinama Panteona, Sorbone i biblioteka, Opservatorijuma i Radiološkog zavoda, nekoliko koleža, i među njima nekadašnjeg Koleža Klermon, u kojem su jezuiti vaspitavali Voltera. Ima u Luksemburškoj bašti svake lepote: tu su prostrane terase u vidu šumica, tu je Palata Senata, čuveni Medičejski kladenac, tu su igrališta, tu je Luksemburški muzej, tu je ogroman basen uvek sveže i nemirne vode, tu je puno starih i modernih skulptura; ali cveće je glavni ukras i privlačnost, rekli bismo najčistija umetnost u toj izložbi lepote.
Iz putopisa Luksemburška bašta u Parizu
