- Ovo je grad mog odsustva. Kada neko stalno putuje kao ja, nikada se ne zaustavlja na jednom mestu, te sam zbog toga uvek odsutan. Negde sam na nekom drugom mestu, a i nisam, jer sam, u stvari, uvek u samom sebi. Jako me nervira kada me pitaju: "Zašto putujete?" Oni misle da bežim od sebe, a putovanje samo služi da čovek zaista upozna sebe. Od stvarnosti beži onaj ko ostaje u kući, podvrgnut rutini svakodnevnog života, možda zato što ne može da podnese gorku mudrost koju donose putovanja. Meni to kretanje omogućava da nađem mir za pisanje. Kretanje i mir, kao jedinstvo suprotnosti, međusobno se dovode u ravnotežu. Čitav svet je putnik u univerzmu koji putuje bez prestanka. Sećam se da sam na početku Nomadskog hotela napisao sledeću rečenicu Ibn Arabija: "Poreklo života sadržano je u kretanju. To znači da nepomičnost ne može da se ogleda u pulsiranju života, jer, kada bi on bio nepomičan, vratio bi se u početnu tačku svog porekla: u ništavilo. Zato putovanju nema kraja."
Iz romana Fuga o ljubavi
