Šetajući se Delhijem princ Hurem, iz dinastije Mogul, je primetio devojku koja prodaje svilu. Bio je očaran njenom lepotom i zaljubio se. Nakon pet godina oženio se njom, a njeno ime, Ardžumand Banu Begum zamenio je imenom Mumtaz Mahal, što u prevodu znači izabranica palate ili ukras palate. Svoju najmiliju ženu, koja je bila lepa i pametna, toliko je voleo da se od nje nije odvajao, i ona ga je pratila na svakom putu. Godine 1627. Princ Hurem postaje car mogulske imperije i dobija ime Šah Džahan. Za 18 godina zajedničkog života, Mumtaz mu je podarila četrnaestoro dece i postala njegova omiljena supruga. Godine 1630. umrla je na porođaju njihovog četrnaestog deteta u gradu Buranpur. Kada je umrla, Šah Džahan zapostavio je sve državničke funkcije i prvih devet dana nije izlazio iz svoje sobe, ništa nije jeo, ni pio, a jedini znak da je živ bilo je jecanje koje je dopiralo iz odaje. Kada je napustio svoje odaje njegova kosa crna kao ugalj bila je potpuno bela. Odlučio je da svojoj voljenoj ženi podigne najlepši spomenik koji je ikada postojao. Pozvao je najbolje umetnike i arhitekte iz Indije, Turske, Persije i Arabije da dođu i izrade nacrt za spomenik.
Radovi na palati Tadž mahal započeli su 1631. godine, a trajali pune 22 godine. Središnja zgrada završena je 1648. godine, dok je gradnja ostalih delova trajala još narednih pet godina. Na njegovoj izgradnji radilo je oko 22 000 ljudi iz svih delova Indije, 24 sati dnevno.
Tadž Mahal je palata koja se sastoji od pet glavnih elemenata: kuće za odmor, mauzoleja, džamije, vrta i glavne kapije. Sagrađen je od građevinskog materijala koji potiče iz Arabije, Egipta, Tibeta i raznih delova Indije.
Osmostrana velelepna palata Tadž Mahal od belog mermera, visoka je 60 metara. Nalazi se na mermernom postolju kvadratne osnove, visine 7 metara. Palata i sve oko nje je simetrično. Svaki kamen od koje je izgrađena postavljen je simetrično u odnosu na drugi. Simetriju samo "narušava" grob Šaha Džahana, koji je kasnije izgrađen.
Na sva četiri ugla palate se izdižu minareti. Ukrašena je sa dvanaest vrsta poludragog kamenja u vidu cvetova, kao i natpisima iz Kurana u crnom mermeru. Zraci svetlosti padaju na palatu pod različitim uglovima i tako menjaju boju ove građevine - od brilijantno bele za vreme sunčanih dana, do crvenkaste boje koju palata poprima u sumrak.
Unutrašnjost palate ukrašava 28 vrsta dragog kamenja, kao sto su ahat, tirkiz, safir, žad u raznim bojama, koji su ugrađivani u intarzije na grobnici, unutrašnjosti građevine i podu.
Kada je mauzolej završen, prekriven je pokrovom od pravih bisera. Bio je okružen čipkastom ogradom od čistog zlata, a na ulazu su bila vrata od čistog srebra filigranske izrade. Na ulazu stoji natpis "Dušo, odmaraj u umetnosti. Vrati se Gospodu u miru i neka On bude s tobom".
Šah Džahan je nameravao da za sebe napravi isti mauzolej od crnog mermera, na drugoj strani reke preko koje bi vodio most od srebra. Međutim, kada mu je 1658. godine sin preuzeo presto, stavljen je u pritvor. Živeo je još osam godina, gledajući kroz prozor Jasminove kule, preko reke Džumne, u mauzolej žene koju je voleo.
U XVII veku Tadž Mahal je opljačkan, ali je ostala njegova neprolazna lepota, dokaza večne ljubavi. Godišnje ga poseti oko tri miliona ljudi, čineći ga najpopularnijom turističkom atrakcijom Indije. Od 1983. godine je na Uneskovoj listi svetske kulturne baštine.
