Nešto kasnije, za vreme druge Univerzalne izložbe u Barseloni 1929, nacionalna borba je na svoj način galvanizirala kreativnost katalonskih umetnika. Prema T. Kempsu, "velika Univerzalna izložba iz 1929, zasniva jedan od najznačajnijih arhitektonskih izraza" ovog nacionalističkog pokreta, koji uključuje tradiciju u moderne oblike. Prihvaćena kao produkt kulturne aktivnosti koja je autentično katalonska, arhitektura još uvek sobom nosi, vezujući se i za zvaničnu politiku, narodne i nacionalističke zahteve.
Posle Drugog svetskog rata potrebe gradskog života su ponovo istakle neophodnost kompromisa između tradicije i modernizacije. Barselona još uvek pokušava da razreši ovaj izazov.
Danas, kao grad od milion i po stanovnika, Barselona je i dalje prethodnica svih modela planiranja koji su se smenjivali tokom ovog veka. Pogledi su uprti prema glavnom gradu Katalonije ne bi li se tu našla inspiracija i smelost. Barselona je jedan od prvih velikih gradova koji je stvorio autentičnu politiku javnog prostora.
Iz časopisa Javna i kulturna politika
