Artnit

Tajna vlasti, tajna potčinjavanja ljudi nosiocima vlasti, dosad nije u potpunosti odgonetnuta. Zašto se veliki broj ljudi, kod kojih preovlađuju fizičke sile, slaže sa potčinjavanjem jednom čoveku ili grupici ljudi, ako su oni nosioci vlasti? Čak obični policajac izaziva drugačiji osećaj od prostog smrtnika u civilu. Kako u drevna vremena tako i danas, ljudi su skloni da misle da postoji miropomazanje vlasti. Ovde se, naravno, održava ostatak drevnog ropstva čoveka, koje nije u potpunosti savladano ni u demokratijama.

Država je bankrotirala, rekoh, ona je na to klimnula glavom, vlada je korumpirana, rekoh, socijalisti koji su sada već trinaest godina na vlasti, iskoristili su tu vlast do krajnjih granica i potpuno upropastili zemlju. Dok sam govorio, gostioničarka je klimala glavom i odsutno gledala čas u mene, čas kroz prozor.

Latinski izraz Panem et circenses, koji se često prevodi kao hleba i igara ili hleba i cirkusa je popularna metafora za metode kojima vlast skreće pažnju ljudima sa značajnijih stvari, tako što im nudi zadovoljenje potrebe za hranom i zabavom. Ovaj izraz se odnosi i na bilo koji građanski ili vladin entitet ili bilo koju situaciju u kojoj mase rado prihvataju kratkoročna rešenja kako bi ublažile svoje nezadovoljstvo.

Najviši činovnik je vrhovni poreznik, on ima čin pukovnika, a tako ga i zovu. Danas je on star čovek, a ja ga poznajem već godinama, jer bio je pukovnik već i u mom detinjstvu, isprva je brzo napredovao, a onda kao da je zapeo, ali za naš gradić njegov čin je dovoljan, nikako ne bismo ni bili sposobni da kod nas primimo neki viši čin.

Damoklo je lik koji se pojavljuje u jednoj moralnoj anegdoti koja se obično naziva Mač Damokla i predstavlja aluziju na neposredne i uvek prisutne opasnosti sa kojima se suočavaju oni na položajima u vlasti. Kako beleži čuveni rimski orator Ciceron u svojim Tuskulanskim besedama Damoklo je bio jedan od najbližih i najpoverljivijih saradnika Dionizija Starijeg, neograničenog vladara (tiranina) Sirakuze u staroj Grčkoj u IV veku pre nove ere. Iz ove priče nastao je izraz Damoklov mač, sa značenjem stalna preteća opasnost, koji se koristi i danas kao izraz za veliku nesigurnost koju donosi vlast, stalnu pretnju, opasnost koja neprestano vreba.

“Ne, nemam porodicu. Mislim na sav onaj ugnjeteni i siroti narod. Učitelju, ne razumem. Kako možeš da ostaneš ravnodušan na to što rade ovi gadovi i iskorišćavaju narod? Kako možeš da poričeš jaram?“

Gohar podiže ton:

Italijanski pravnik i politički teoretičar Gaetano Moska je primenom istorijskog metoda na političke ideje i institucije izradio koncept vladajuće manjine, prisutne u svim zajednicama. Ovaj koncept poznat i kao teorija elite izložio je u svom najpoznatijem delu Elementi političke nauke, koje je prvi put bilo objavljeno 1895. godine, a prošireno, treće izdanje, kasnije prevedeno pod nazivom Vladajuća klasa, izdato je 1923. godine.

Ćesar je večni simbol vlasti, države, carstva ovoga sveta. Postoje dve osnovne tačke gledišta na uzajamni odnos ćesara, vlasti, države, carstva ovoga sveta i duha, duhovnog života čoveka, carstva Božjeg. Taj odnos se shvata dualistički ili monistički. Već je bilo govora o relativnoj istini dualizma u uslovima našeg sveta. Monizam uvek ima tiransku tendenciju, bilo da je religiozni ili antireligiozni. Sigurno je da shvaćeni dualizam carstva Ćesara i carstva Božjeg, duha i prirode, duha i u državu organizovanog društva može opravdati slobodu.

Ono što nazivamo politika u stvari je nešto tako površno i nehumano da mi se praktično nikada nije učinilo da je to za mene bitno. Novine, moj je utisak, potpuno besplatno ustupaju neke od svojih stubaca politici ili vladi; i to je, rekli bismo, ono što vladu i politiku održava; ali, pošto volim književnost, a u izvesnoj meri i istinu, ionako nikada ne čitam te stupce. Ne želim da toliko otupim svoj osećaj za ono što je ispravno. Ne mogu se proglasiti odgovornim ni za čitanje jedne jedine Predsednikove poruke.

Toskanci imaju dobar ukus, rekao sam sebi, to se stalno potvrđuje, ako odem, rekao sam sebi sedeći u tvrdoj fotelji, napuštam ipak samo zemlju zbog čije sam apsolutne beznačajnosti iz dana u dan krajnje deprimiran. Zbog čije sam otupelosti samo iz dana u dan u opasnosti da se ugušim, zbog čijih gluposti bih i bez svoje bolesti pre ili kasnije propao. Zbog čijih nam se političkih kao i kulturnih odnosa, koji su u poslednje vreme postali toliko haotični, želudac okrene kad god se rano ujutro probudimo još pre nego što smo uopšte izašli iz kreveta. Zbog čijeg odsustva potrebe za duhom čovek kao ja odavno više ne očajava, već, istinu govoreći, može samo još da povraća.