Artnit

Narodne epske pesme su pevane vekovima, a sistematski ih je zapisao Vuk Stefanović Karadžić u XIX veku. Prema stihu u kom su ispevane, dele se na pesme dugog stiha, bugarštice koje imaju petnaest do šesnaest slogova i na pesme kratkog stiha, guslarske koje imaju deset slogova. Guslarske pesme, kao što i njihov naziv kaže pevaju se uz gusle, a njihova melodija je jednolika, otegnuta, široka, i odgovara potpuno njihovom sadržaju. Vuk ih je nazvao junačkim pesmama.

Tokom teških vekova robovanja pod Turcima narodna epska pesma je neprestano veličala junaštvo u borbi sa neprijateljem i time uticala posredno na nacionalnu svest narodnih masa. Takva uloga narodne epske pesme nastavljena je i u toku Prvog i Drugog srpskog ustanka koji predstavljaju svojevrsno otelotvorenje oslobodilačke misli negovane baš tom pesmom.

Neistorijski ciklus čine narodne epske pesme koje govore o ličnostima i događajima koji nisu poznati istoriji. Mnoge od ovih pesama pre spadaju u lirsko-epsku nego u epsku poeziju i podsećaju na bajke. U njima se opevaju motivi iz običnog, svakodnevnog života, porodičnih i društvenih odnosa, kao i različita verovanja i običaji.

Kao i hajduke, porobljeni narod je smatrao uskoke za svoje zaštitnike. Zato se u narodnim epskim pesmama uskočkog ciklusa opevaju mnoga njihova junaštva i blagosilja njihov uzvišeni poziv. Tako narodni pevač peva: "Nek su žive sve junačke glave, koje dižu čete na Krajinu!"

Dospevši pod tursku vlast srpski narod je za nekoliko vekova gurnut u tešku ekonomsku bedu, u političko i nacionalno ropstvo. Lična, a ni imovinska bezbednost čoveka nije bila zaštićena nijednim propisom. U takvim istorijskim okvirima nastaje hajdučki ciklus narodnih epskih pesama.

U srpskim narodnim umotvorinama razvijeno je mnoštvo magijskih elemenata. Tako i sve poglede o svetu i životu prožima verovanje u uticaj viših sila koje su nedokučive ljudskom umu. Ti uticaji se obično opisuju kao celishodni i pravični, ali su zbog toga ponekad i veoma svirepi. Stanovište o svetu i životu koje proizilazi iz srpskih narodnih umotvorina ima i svoje filozofsko značenje.

Sve junake iz kosovskog ciklusa narodnih epskih pesama nadvisuje gorostasna figura Miloša Obilića. Svojom ljubavlju prema slobodi, svojom viteškom čašću i junaštvom, on predstavlja tipičan herojski lik. Pesma i predanje su ga uzdigli i ovekovečili u hrabrosti i žrtvovanju za plemenite ciljeve.

Marko Kraljević je narodni junak koji je prisutan u skoro celokupnom srpskom narodnom stvaralaštvu. On živi u epskoj i lirskoj poeziji, baladama i romansama, pripovetkama, legendama, ali i u istorijskim i mitskim predanjima. Pominje se u poslovicama, izrekama, pa čak i u šaljivim pričama.

Kosovski ciklus narodnih epskih pesama zauzima središnji položaj u srednjovekovnoj epopeji. Narodne epske pesme iz ovog ciklusa su međusobno čvrsto povezane i imaju jedinstveno ishodište. Narodni pevači su u njima opevali tragičan poraz srpske vojske u Kosovskom boju na Vidovdan, 28. juna 1389. godine. U njima se najmanje govori o boju, a težište kazivanja preneto je na događaje pre i posle boja.

Lik Marka Kraljevića obogatio je srpsku narodnu književnost. O njemu su ispevane mnoge pesme, ispričane mnoge priče. Uz njega se splela legenda i njegovo ime je postalo simbol srpskog naroda. Ima toliko pesama o njemu da čine čitav jedan ciklus. Svaka pesma kazuje i ističe neku osobinu ovog junaka.