Deni Didro - O geniju
Francuski filozof, dramski pisac, tvorac Enciklopedije, likovni kritičar i novinar Deni Didro je bio centralna ličnost francuskog i evropskog Prosvetiteljstva i XVIII veka. On smatra da u geniju, pesniku, filozofu, slikaru, muzičaru, govorniku postoji neki posebna tajna, kvalitet duše bez kojih oni ne mogu stvoriti ništa veliko i prelepo. U čoveku postoji iracionalni elemenat, nesvesne dubine u kojima obitavaju sve vrste mračnih sila, a ljudski genije se hrani time, jer nisu dovoljne sile svetla da se stvore ona božanska dela kojima se Didro divio.
Seren Kjerkegor - Užitak je bio cilj čitava njegova života
Pisac je sebi postavio zadatak da živi pjesnički. Imao je visoko razvijeni organ da iznalazi ono zanimljivo i gdje bi to našao, znao je svoje doživljaje pjesnički oblikovati. Tako nije njegov dnevnik u doslovnom smislu točan, nema tu naprosto neke priče, on ne govori u indikativima, već, tako reći, u konjuktivima. Sigurno je da je mnogo toga napisano, pošto se već odavno odigralo, ali uprkos tome prikazivanje je vrlo živo, i sve se odigrava, upravo, neposredno pred nama. No bilo bi promašeno iz toga zaključiti da je pisac imao literarnih namjera. Knjiga ima za nj sasvim privatno značenje. U svakom slučaju to nije književno djelo koje bi bilo namijenjeno tisku, a i svaki pojedini njegov dio nedvojbeno pobija takvu pretpostavku.
Isidora Sekulić - Hoću li, Bože, i ja onom putanjom sviju?
Carstvo strasti! Vrtlog slasti! - navodila je u sebi podrugljivo. - I posle mir. Mir nad potrošenim čovekom. Koji nema više lepota u sebi, da bi mogao praviti carstvo, i nema više snaga u sebi, da bi mogao praviti vrtlog... Ne. Nikada. Mir mora stojati na celim i zdravim snagama nemira. Na oluju mora stojati. Kao što crkva stoji na zemlji, koja je rat, bratoubistvo, blud, mehana i zelenaška jazbina...
Herman Hese - Ljudi su bili dostojni ljubavi i divljenja u svojoj slepoj odanosti, snazi i žilavosti
Rana je bridela dugo. Sidarta je morao da preveze preko reke mnoge putnike koji su vodili sa sobom sina ili kćer, i nijednog od njih nije mogao da gleda, a da mu ne zavidi, a da ne pomisli: "Eto, tolike hiljade imaju tu najdražu sreću, zašto sam ja toga lišen? I opaki ljudi, pa i lopovi i razbojnici imaju decu, vole ih i njihova deca vole njih, samo ja to nemam." Razmišljao je, eto, tako prosto, tako nerazumno, toliko je postao sličan detinjim ljudima.
Ljudi koji odudaraju
Kultura oblikuje ljude i oni se teško od nje distanciraju. Svaki čovek, ipak u potpunosti ne predstavlja svoju kulturu, već ima individualne osobine koje nisu ni tipične ni reprezentativne. Ne postoji ni apsolutna zavisnost od kulturnog obrasca i pojedinac se može od njega i udaljiti.
Maksim Gorki - Šta, je li se on rodio samo zato da počeprka zemlju i da umre, ne stigavši ni raku samom sebi da iskopa?
- Život? Drugi ljudi? - nastavi on, skeptično saslušavši moj prigovor na ono njegovo "tako i valja". - E-he! A šta ti je stalo do toga? Nisi li ti sam život? A drugi ljudi žive bez tebe i proživeće vek bez tebe. Misliš li ti da si kome potreban? Nisi ti ni hleb, ni štap, i nikome nisi potreban.
Peđa Milosavljević - Ljudi
Opijen talasima i privučen pesmom sunca i zracima zrikavaca - posle guštera, zmija, zelenike, smreke, crnike, vresa, kupine, lavandule, pinija i divljih maslina - na ostrvima se pojavilo neobično biće, čovek
