Artnit

Šarl Bodler se svojoj zbirci pesama Cveće zla (Les Fleurs du mal), objavljenoj 1857. godine u pesmama Himna lepote, Lepota, Maska slika idealnu lepotu kao hladnu i više sličnu statuama nego živoj ženi. Pesma Lepota predstavlja bolno istraživanje duše žene koja traži stvarnost lepote i istovremeno slika izuzetnu istinu o ljudskom ponašanju.

- Da, možda sam grešila: mnogo sam visoko letela. Ali nisam za to samo ja kriva. Ne želim da se razmećem, pošto to nije u mojoj prirodi... ali mora se priznati da imam nešto što nemaju mnoge druge devojke... držanje, na primer... ako obučem neku krpicu, ako tek hodam ili podignem ruku, ne znam zašto, ali to svi primete, upadam u oči, jednostavno ne prolazim nezapaženo.

PIKO: Odgovorim? Rado. Ali čini mi se da sam već postavio pitanje da li mi zaista živimo u vremenu bez predrasuda? I ako je tako, - kako? Zar odsustvo predrasuda treba da ima granice? Treba li slobodoumlje da postane religija, a nemoral igra fanatizma? Ja to odbijam!... Da li je moral postao nemoguć, da li je postao smešan - no? Budući da je ono što je smešno opasnost nad opasnostima u Firenci, onda se meni čini da je najhrabriji onaj ko se sam ne boji te opasnosti. To bi moralo u najmanju ruku da izazove zapanjenost. Ali ko izazove zapanjenost kod Firence, već je napola pobedio...

"To nije istina", branio je urednik doktora. "Vi, naime, milostiva gospođo, ne znate šta je to malo mesto, kakva je ovo zabit u kojoj živim."

"Pa ovde je veoma lepo!" protestovala je glumica.

Što sam bivao stariji, sve manje su me ispunjavala sitna zadovoljstva koja mi je život pružao i sve jasnije sam shvatao gde treba tražiti prave izvore radosti i smisla. Naučio sam da biti voljen ne znači ništa a da je voleti sve, da je sposobnost da osećamo ono što daje vrednost i lepotu našem postojanju. Gde god bi se na zemlji pojavilo ono što se može nazvati srećom, bilo je satkano od emocija.

Zaključna pesma prvog dela zbirke Cveće zla, koju je Šarl Bodler prvi put objavio 1857. godine je pesma Himna lepoti. Ova pesma projektuje njegov filozofski stav koji odbija moralne i religiozne vrednosti. Bodler prepoznaje tradicionalne vrednosti, ali ih ne prihvata. Umesto toga, on smatra da je lepota važnija od čak najvažnijih aspekata tradicionalnih moralnih sistema. Odbacivanjem tradicionalnih vrednosti može se reći da u pesmi Himna lepoti Bodler gradi sopstvenu moralnu viziju sveta iznova.

... Priroda lepote ne može da bude telo. Jer ako bi bila telo, ne bi se slagala s vrlinama duha, koje su netelesne. I tako je daleko od toga da bude telo, da ne samo ona (lepota) koja je u snazi duha, već i ona koja je u telima i u glasovima ne može da bude telesna. Otuda, iako izvesna tela zovemo lepim, ona ipak nisu lepa sa svoje materije. Jer je isto ljudsko telo danas lepo, a sutra, zbog nečega, ružno, kao da je jedno biće bilo telo, a drugo biće lepo... ljubav se ne zasićuje nikakvim gledanjem ni dodirom tela.