Artnit

Francuski grafičar, ilustrator i vajar Gustav Dore je ilustrovao mnoge bajke. Velika zbirka bajki Braće Grim je prvi put objavljena 1812. godine, a brojna sledeća izdanja su sledila tokom XIX veka, od kojih su sve bile obimno ilustrovane, uključujući i radove Gustava Dorea. Ilustracije bajke Pepeljuga, koja je prvi put objavljena 1697. godine u delu francuskog pisca Šarla Peroa, a njenu najčitaniju verziju napisala Braća Grim, su tema tri gravire Gustava Dorea izdate 1867. godine.

Alegorična, umetnička bajka Oskara Vajlda Odani prijatelj objavljena je 1888. godine u knjizi Srećni Princ i druge bajke. Naslov ove bajke ima direktno značenje i ukazuje na odanog prijatelja, koji je rizikovao svoj život kako ne bi izgubio prijateljstvo. Oskar Vajld daje ironičan, gotovo ciničan prikaz naivnosti i plemenitosti malog Hansa koju do krajnjih granica iskorišćava podla i samouverena praktičnost mlinara pod maskom prijateljstva.

U bajci Mesečev cvet Grozdana Olujić opisuje čudesna događanja kojima simbolički predstavlja psihološku, egzistencijalnu i etičku dimenziju ličnosti. Suprotstavljanjem gradskog i prirodnog prostora stvorena je slika savremenog deteta i čoveka koji su sve više otuđeni od prirode. Nemiri duše i srca u kamenom gradu, gde žive otuđeni ljudi u kamenim kulama dobijaju fantastične dimenzije i dečak u mašti doseže prostore, dohvati mesec i njegov imaginarni cvet, koji leči samoću i pokazuje puteve do izvora sreće.

Ideja o životinji kao junaku koji se žrtvuje je prikazana u mnogim kratkim pričama Oskara Vajlda, koje se često nazivaju bajke, verovatno i zato što je verovao da je čovek dehumanizovan u materijalističkom dobu, a samim tim i da više nije u stanju da ostvari moralna i humana dela. Tema žrtvovanja životinje je i u jednoj od njegovih najboljih kratkih priča Slavuj i ruža, koja je objavljena 1888. godine. Slavuj je tragični heroj, koji žrtvuje svoj život da bi prava ljubav trajala zauvek.

Bajka o caru Saltanu, čiji je puni naziv Bajka o caru Saltanu, o sinu mu slavnom i junačkom knezu Gvidonu Saltanoviču i o predivnoj carevni Labudici je jedna od najpoznatijih bajki iz ruskog foklora, koja je inspirisala mnoge umetnike. U principu postoje dve verzije. Prva je napisana u XIX veku, kada su naučnici u Evropi počeli da sakupljaju stare priče, basne, bajke, legende i sve ono što bi moglo pomoći u očuvanju kulturnog nasleđa u brzom razvoju društva u kome su nove norme zamenile tradicije bez mnogo razmišljanja o tome da li je staro bilo stvarno tako loše da je zaslužilo da se zaboravlja. Najpoznatija zbirka tog vremena je poznata kao Bajke braće Grim. Drugu, i danas poznatiju verziju, poemu Bajka o caru Saltanu napisao je Aleksandar Sergejevič Puškin 1831. godine.

Alegorična, umetnička bajka Oskara Vajlda, Srećni Princ objavljena je 1888. godine u knjizi Srećni Princ i druge bajke. To je poetska priča o društvenoj nepravdi, ljubavi, požrtvovanosti i samilosti prema ljudskoj bedi, ali i kritika ljudske neosetljivosti i bezobzirnosti ljudskog društva.

U bajkama Grozdane Olujić susreću se neobični i novi svetovi događaja i junaka. Koristeći se različitim simbolima i uvek obnovljenim motivima, Grozdana Olujić prepliće san i javu, realnost i fantaziju, smeh i ironiju, ukazujući na neke nove dimenzije misli o ljudskom životu i postojanju. Poznata je njena umetnička bajka za decu Sedefna ruža, čija tema je čežnja za neostvarenim željama male školjke, koja se budi iz svojih snova razočarana promenom životne situacije.

Poznatu narodnu bajku Nemušti jezik je zapisao Vuk Stefanović Karadžić od trgovca Gruje Mahandžića tokom 1829. godine dok je boravio u Zemunu, a objavio u zbirci Srpske narodne pripovetke 1853. godine. U ovoj bajci se prepliće čudesno i fantastično. Samo čudo se prihvata bez sumnje i neverice, a glavni junak se ne iznenađuje što životinje govore.

Narodnu bajku Pepeljuga, zabeleženu kao srpsku narodnu umotvorinu Vuk Stefanović Karadžić je objavio 1821. godine u svojoj zbirci. Njeno pojavljivanje je hronološki prethodilo verziji Braće Grim, i zato se veruje da su Braća Grim od Vuka Karadžića doznali za ovu bajku.

U srpskim narodnim pripovetkama i bajkama česta tema je fatalističko verovanje u sudbinu koju određuje Usud. Vuk Stefanović Karadžić kaže: "Narod naš misli da je svakome čoveku suđeno šta će mu se u veku dogoditi, kakvom će smrti umreti, i da se čovek od suđenja ne može sačuvati." U istoimenoj bajci, Usud izražen je fatalizam, ali glavni junak pokušava da izbegne zlu sudbinu tražeći i nalazeći odgovore.