Artnit

Čudno vreme za mene. Sedeo sam pored nje, nesposoban da se pomolim, da artikulišem osećanje prema Hristu. Ali sve mi se vratilo, sećanje na stare dane kad sam bio dečak, i kada je to prohladno i melanholično mesto toliko značilo. Od početka je pretpostavila da ću se vratiti crkvi zajedno sa njom. To je izgledalo kao prava stvar, nešto što svakako treba uraditi.

Onda je ušla, beli balon je lebdeo ispod njene spavaćice, držala je knjigu u ruci. Smešeći se, pogledala je naniže u mene.

"Hoću da pročitam nešto", rekla je.