Artnit

Mihovi su se preselili na klanac, tamo odakle su priljave kućice gledale mrkim i zavidljivim pogledom dole na bele zgrade. Na klancu je stanovalo mnogo onih koji su ranije živeli dole u tim lepim kućama; sakrili su se i tu se u tami borili za život.

Ona se samo igrala lepim mislima, nije im verovala; no ipak ih je zvala i bojala se da se ne izgube; one su razastirale blistavi veo nad nad užasom koji je bio iza nje i koji je izbuljenim očima netremice gledao u nju... A kad se veo dizao, ona bi se stresla i zajecala, javljale su se utvare i ispunjavale svu samoću.