Artnit

Francuski slikar, graver i pisac Žan Emil Blanš je bio veliki portretista La Belle Époque, takozvane lepe epohe koja opisuje mirnodopski period u Francuskoj koji je trajao od 1871. do 1914. godine. U 1880-im godinama on je bio i jedan od najcenjenijih portretista. Portret Marsela Prusta, koji je nalikao 1892. godine je ostao najpoznatiji i najprecizniji prikaz mladog čoveka koji nije bio još autor svog monumentalnog dela U traganju za izgubljenim vremenom. Prust je zadržao ovu sliku sve do svoje smrti 1922. godine. Danas se ova slika nalazi u muzeju Orsej u Parizu.

Jedan od zanimljivih aspekata, koji nas još više uvode u umetnost velikog firentinskog slikara, svakako se ogleda u njegovom uspehu u književnosti, odnosno učestalosti istančanih opisa njegovih dela u nekim od najpoznatijih evropskih romana na prelazu između dekadencije i početka XX veka. Prema Gabrijelu d'Anunciju, Botičelijeva umetnost često postaje inspiracija za pripovetke, romane i privatna pisma, i pravi je pravcati mit odabran "među svim slikarima XV veka kao najorginalniji, najistančaniji, najsmeliji i krajnje elegantan".

Uostalom, svugde su već počeli gasiti svetla. Pod drvećem bulevara, u tajanstvenom mraku, lutali su već ređi prolaznici, koji su se jedva mogli raspoznati. Pokatkad bi Svan uzdrhtao zbog senke neke žene koja bi mu prišla, šapnula mu neku reč na uvo, predložila mu da je povede sa sobom. A on je sa strepnjom prolazio kraj svih tih mračnih tela kao da, među sablastima, u carstvu seni, traži Euridiku.

Ali, u godinama bez iluzija, kojima se već bližio Svan, i u kojima čovek ume da se zadovolji time što je zaljubljen, iz zadovoljstva što to jeste, ne tražeći suviše uzvraćanja, to zbliženje dva srca, ako i više nije, kao u ranoj mladosti, cilj kome ljubav nužno teži, ostaje ipak s ovom pevezan tako snažnom asocijacijom da joj može postati uzrok, ako se javi pre nje. Nekada ste sanjali o tome da zavladate srcem žene u koju ste bili zaljubljeni; kasnije, ako osetite da gospodarite srcem jedne žene, to može biti dovoljno da se zaljubite u nju.

Geografi, arheolozi, vode nas, doduše, na Kalipsino ostrvo, iskopavaju Minojevu palatu. Samo, Kalipso je sad još samo žena, Minoj samo kralj bez ičega božanskog. Čak i vrline i mane za koje nas onda istorija uči da su ih imale te veoma stvarne ličnosti često se mnogo razlikuju od onih koje smo pripisivali mitološkim bićima koja su nosila isto ime. Tako se raspršila i sva ona ljupka morska mitologija koju bejah sazdao prvih dana.

Rasprostranjenost vrlina istovetnih kod svih nije nimalo čudesnija u čovečanstvu nego množina mana osobenih u svakoga. Bez sumnje, nije razum "najrasprostranjenija stvar na svetu", nego dobrota. U najdaljem, najzabačenijem kutku, zadivimo se kad ugledamo da ona sama od sebe cveta, kao u kakvoj pustoj dolini turčinak isti kao i svi ostali na svetu, on koji njih nikada nije video i poznaje samo vetar od kojeg mu katkad zadrhti usamljena crvena kapica.