Komedija Dundo Maroje je tipična plautovska komedija sačinjena prema pravilima vladajuće poetike XVI veka. Ova komedija se sastoji od dva prologa i pet činova podeljenih na scene; na kraju je rukopis bio nešto oštećen jer jedan mali deo nedostaje. Na početku dela pisac se služi ekspozicijom. U prvom prologu preko Negromenta Držić daje viziju mitološkog "zlatnog doba". Drugi prolog uvodi gledaoca u radnju cele komedije. Starac Maroje dolazi iz Dubrovnika u Rim za sinom Marom. Dao je sinu 5000 dukata i poslo ga u Italiju da obiđe sva važna trgovačka mesta i postane trgovac.
Komedija je pisana za izvođenje u pozorištu na dubrovačkom narodnom jeziku uz koji se pojavljuje i italijanski. Pomoću dijaloga saznaje se više o likovima, dok se pomoću monologa opisuju pojedine situacije.
Radnja komedije je uzeta iz savremenog dubrovačkog života i odigrava se u Rimu u XVI veku. Okosnicu radnje čini potraga škrtog oca, dubrovačkog trgovca za rasipnim sinom Marom, koji umesto da sklapa poslove, u Rimu rasipa očevo bogatstvo. U sukobu oca i sina predstavljen je sukob generacija koji je uvek prisutan u društvu.
U komediji Dundo Maroja Držić ilustruje dubrovačke prilike i odnose. On daje veoma upečatljivu sliku o životu dubrovačkih gospara, o njihovom pogledu na svet, moralu i običajima. Posebno se ismejava pohlepa i ističe da novac nije najvažniji na svetu.
Glavne ličnosti u komediji su Dubrovčani, ili kako sam Držić kaže "našijenci u Rimu". U slikanje tipiziranih ličnosti i njihovih emocija Držić unosi mnogo dubrovačke lokalne boje, i pored toga što se komedija ne odigrava u Dubrovniku, nego u Rimu. Likovi su govorno okarakterizirani, tako da se i po njihovom govoru vidi kakvog su karaktera. Na ironičan i gotovo sarkastičan način ismejani su karakteri i osobine glavnih likova. Likovi su živopisno osvetljeni i u međusobnim odnosima.
Komedija Dundo Maroje Marina Držića obiluje živošću, bogatstvom zapleta koje stvaraju sluge Pomet i Popiva, vešto vođenim i duhovitim dijalozima i reagovanjem lica na tok događaja, mnoštvom epizoda koje ne smenjuju značaj glavne radnje, nego dopunjuju opštu sliku. U njoj je sačuvana izvorna i realna slika dubrovačkog renesansnog života, puna duha i živog humora. Ova komedija je do danas sačuvala svoj sočni humor, i ostala tako živa i zanimljiva i za savremenog čitaoca i gledaoca.
