Skoro cela pesma Mali Radojica je u živopisnim detaljima svirepih postupaka Turaka prema zarobljenom hajduku, Malom Radojici. On kuje plan kako da ih prevari, pobegne iz tamnice i tako spasi sebe i svoje drugove. Odlučuje da ih prevari tako što će se praviti da je mrtav. Da se ne bi odao, Mali Radojica mora da izdrži vatru na prsima, zmiju u nedrima i klince pod noktima. Iako oseća veliku fizičku bol tokom mučenja ostaje miran, niti se micao, niti je disao. U njegovom držanju vidno je istaknuta uverenost u pobedu. Misao da će njegovi drugovi biti oslobođeni i pravda zadovoljena ulivala mu je snagu da izdrži sve teške muke. Pored hajdučke čvrstine i postojanosti, stavljena je na muke i hajdučka mladost. Naime, Bećiraginica uverena da je Radojica živ odlučuje da ispred njega dovede kolo devojaka i lepu devojku Hajkunu, čijoj lepoti niko nije mogao da odoli. Hajkunina igra i lepota je za Radojicu bila najveće iskušenje. On je gleda levim okom, a desnim brkom se smeši. Ni lepa Hajkuna nije bila ravnodušna prema Radojici, i nije mogla da odoli njegovoj velikoj hrabrosti, pa mu je pomogla pokrivši maramom njegovo lice. Mali Radojica se izbavlja iz ropstva, uz pomoć zaljubljene Turkinje koja se pokrštava, postaje Anđelija i udaje se za njega. Mali Radojica uspeva da se izbavi iz tamnice, spasi svoje drugove i osveti se svojim mučiteljima.
Držanje hajduka Malog Radojice pred neprijateljem prikazano je kao da je to svakodnevna životna pojava na koju je hajduk uvek spreman. Svojim junačkim delom Radojica je pokazao da hrabrost, izdržljivost i želja za slobodom mogu pobediti svako zlo. Narodna epska pesma je ispevana živim ritmom, kroz neočekivane obrte i u poletnoj dramskoj napetosti. Činjenica da se hajduk nije odao ni pri najtežim mukama, a da pri tom nije mogao da se uzdrži pred devojačkom lepotom, pokazuje da je nepoznati stvaralac ove pesme posedovao veoma istančanu prirodu i razvijen pesnički talenat.