Ličila je ta stara borina na star čador, koji je neko, u neko davno vrijeme, tu raskrilio - i ostavio.
Oni koji su nešto znali o tome boru, ili ništa nijesu znali nego uzimali da tek tako pričaju kad se ima o čemu, govorili su da je to staro borovo stablo tu od Kosova; da su pravo iz bitke na Kosovu tu došli neki ljudi i nastanili se, selo načinili, u selu crkvicu sagradili, kraj crkvice s vremenom poniklo groblje i u groblju ponikao taj bor. Drugi su pričali sasvim drugačije - a ljudi hoće ispričati svašta, ne bojeći se ni groblja ni bora da im kažu da nije tako bilo, jer groblje ćuti, i bor ćuti, i ljudi ostaju da pričaju šta im je drago, kad svjedoka nema da ih hvata u priči; a i bolje je što ga nema, jer kad bi ga bilo, ne bi priče bilo.
Iz pripovetke Bor, ptice i ništa
