Povređeni kuk je štrčao umrtvljen i zamrznut, a na njemu su se jasno videle zloslutne crvene opekotine. Kako su kuvari besmisleni, tupi i surovi. "Bucko", pozvala ga je. Kakav je, on, do đavola, "Bucko". "Bucko" - to znači okrugao, uhranjen, glup, ždere ovsenu kašu, sin poznatih roditelja, a on - čupav, dugonja, sav poderan, skitnica mršava, pas beskućnik. Uostalom, hvala na lepoj reči.
Na veoma osvetljenoj prodavnici prekoputa lupiše vrata i pojavi se jedan građanin. Upravo građanin, a ne drug, i čak, što je verovatnije, gospodin. Približava se i - očigledno gospodin! Vi mislite ja sudim po kaputu? Gluposti. Kaput sada mnogi, čak i proleteri, nose. Istina, okovratnici nisu kao ovaj, o tome ne vredi ni govoriti, ali ipak iz daljine može da se pobrka. Ali kad se zagledaš u oči - tu ne možeš ni iz daljine ni iz blizine da pogrešiš. O, oči su izvanredna stvar. Kao barometar. Sve se vidi - i kod koga je pustoš u duši, i ko te ni za šta može munuti vrhom čizme u rebra, i ko se sam svačega boji. Ulizicu je baš i prijatno ugristi za čukalj. Bojiš se - onda evo ti. Jer kad se bojiš - znači stojiš... r-r-r... av-av...
Iz pripovetke Pseće srce
