MAĐIONIČAR. Ja bez imalo napora propast pretvaram u odsečenu šaku punu starog prstenja.
REDITELJ (Srdito.) Ali to je laž! To je pozorište! Ako sam ja proveo tri dana boreći se s korenjem i udarima vode, to je bilo da bih uništio pozorište.
MAĐIONIČAR. Znao sam.
REDITELJ. I da bih pokazao da, ako Romeo i Julija izdišu i umiru da bi se probudili sa osmehom kada se spusti zavesa, moji likovi, naprotiv, spaljuju kulise i istinski umiru u prisustvu gledalaca. Konji, more i vojska trave su to sprečili. Ali jednoga dana, kada sva pozorišta budu spaljena, na sofama, iza ogledala i u peharima od zlatnog kartona, pronaći će hrpu naših mrtvih koje je tamo zatvorila publika. Treba uništiti pozorište ili živeti u pozorištu! Ne vredi zviždati s prozora. A ako psi nežno cvile, treba istog trena podići zavesu. Upoznao sam čoveka koji je čistio krov svoje kuće i brisao prozore na stropovima i ograde samo da bi se dodvoravao nebu.
Propast - pozorišta i književnosti.
Iz drame Publika
