Artnit

Subota, 11 Maj 2013 21:34

Mitke i Koštana Istaknut

Dizajn omota ploče Koštana Dizajn omota ploče Koštana

Dijalog između Mitketa i Koštane u četvrtom činu je verovatno najjače mesto u drami Koštana Bore Stankovića. Tu je naslikan jedan snažan emotivan deo života. U njemu ima nečeg toplog, dubokog, bolnog.

Kada su panduri poveli Koštanu u Banju za Asana, Koštana se baca pred noge Mitketu i preklinje ga da je spasi, da je vodi odatle, tamo... Pobeđen i slomljen on joj kaže: "I tamo zemlja, i ovde zemlja!... Zar gore? Gore je visoko, a dole-tvrdo!"

Treba se pokoriti, jer i on Mitke se pokorio, iako se celog života uzalud borio i otimao. Jer, ceo život čoveka određuje sudbina. Ima nečeg fatalističkog u Mitketovim rečima kojima objašnjava da treba da se pomiri sa sudbinom. "To je Koštan! Pisano! Suđenice ti dosudile... Ete, došli ti da te vodiv, da se venčaš. I će ideš, će se venčaš. Svirke će ti svirav, pesne će ti pojev. Svi će da ti se radujev." kaže joj Mitke.

Mitke Koštani govori, reči koje su tako očajne i duboke, kao što su Hamletovi saveti Ofeliji: "Mladoženja će te celiva, a ti će plačeš! I prva noć plakanje i druga noć plakanje i cel vek plakanje... I od rabotu ruke će ti ispucav, lice će ti pocrni, oči će ti se isušiv... Će prosiš, pa če se 'raniš!... Srce će ti se iskida. Toj je! Zar ja ne znaem šta ide! Ide Koštan, jesen, dom, kuća, brat, stud m'gla i grobje... Toj ide."

Mitke shvata šta njega čeka. I on ječi: "Više u mehanu - ne! Vino - ne! Pesna-ne! Dom uz ognjište... I ja ću da putujem! Doma ću, kući... I živ iz njuma neću da izađem. Mrtvoga će me iznesev..."

I Mitke na kraju savetuje Koštanu: "Ajde Koštan! Digni se, rasvesti! Ajde svatovi te čekav, mladoženja te čeka. Digni se! Ne plači! Sluzu ne puštaj! Stegni srce i trpi! Bidni čovek; a čovek je samo za žal i za muku zdaden!"

Na kraju i Mitketa i Koštanu čeka žal za mladost. Zato joj Mitke kaže: "... Kude? Eh, kude ja, tuj i ti. Ja u moj dom, ti u tvoj! Ti plači, i ja ću plačem... Tebe čeka koliba, čerge, kučiki; mene - kuća, ognjište, pepel, dim, žena, zasukana i s'stesto umrljana."

Mitke koji je ove reči govorio, završio je svoj život samoubistvom, jer kao i Koštana i on je zaista postojao.

Pročitano 15926 puta Poslednji put izmenjeno Sreda, 24 Februar 2021 11:48

Ostavi komentar

Vi ste ovde: Home Pero Mitke i Koštana