Kada je mladi Mario Vargas Ljosa jednom, sredinom pedesetih godina XX veka, posetio Borhesa, prokomentarisao je umirujuće ukrašenu sredinu i upitao zašto Učitelj ne stanuje u nekom većem, luksuznijem stanu. Borhesa je to strašno uvredilo. "Možda se tako radi u Limi", rekao je netaktičnom Peruancu, "ali ovde u Buenos Ajresu, mi ne volimo da se pravimo važni."
Međutim, nekoliko polica je sadržavalo srž Borhesovog štiva, počev od onih koje su obuhvatale enciklopedije i rečnike, na koje je Borhes bio naročito ponosan. "Znate", rekao bi, "volim da se pretvaram da nisam slep i žudim za knjigama kao čovek koji može da vidi. Željan sam novih enciklopedija. Zamišljam da mogu na mapama iz enciklopedije da pratim tokove reka i nađem divne nove stvari u mnogim odrednicama." Pričao bi kako je kao dete voleo da ide sa ocem u Narodnu biblioteku i, pošto ga je bilo strah da traži neku knjigu, jednostavno bi uzeo jedan od tomova Britanike sa neke od polica i čitao sve odrednice na stranici koja bi se otvorila. Nekad bi imao sreće, kao kada je uzeo tom De-Dr i saznao sve o druidima, Druzima i Drajdenu.
Bajo la forma de una biblioteca - španski: u obliku biblioteke (Pesma o darovima).
"Oponaša mudrost" - "Por el lenguaje, que puede simular la sabiduria" ("Otro poema de los dones", El otro, el mismo - Druga pesma o darovima iz zbirke Drukčiji, isti).
Iz knjige Sa Borhesom
