Naših glasova eho uveličava tvoj dolazak. Nova statua.
U promajnom muzeju, tvoja nagost
baca senku na našu sigurnost. Stojimo okolo bezizražajno kao zidovi.
Nisam ti majka više
Nego oblak što čisti ogledalo da odrazi vlastito sporo
Brisanje pod rukom vetra.
Svu noć tvoj leptir-dah
Treperi u bledom rumenilu ruža. Budim se da bih čula:
Daleko more kreće se u mojim ušima.
Jedan krik, i teturam iz kreveta, kravlji teška i cvetna
U svojoj viktorijanskoj spavaćici.
Tvoja usta otvorena su sasvim ko mačja.
Prozorsko okno beli i guta svoje zvezde bez sjaja. I sada iskušavaš
Svoju pregršt nota;
Jasni samoglasnici dižu se kao baloni.
