Do danas niko nije siguran da je Ezop stvarno postojao, ali smatra se da je živeo od 620 do 564. godine pre nove ere. Po rečima Aristofana, Platona, Ksenofona i Aristotela, Ezop je bio rob koji se zvao Ksantos. Zato što je bio mudar i znao lepo da pripoveda smatra se da mu je gospodar dao slobodu, a on je otputovao u Vavilon i uspešno rešio zagonetku za kralja Likurga i umro u Delfima. Herodot piše da su Ezopa ubili stanovnici Delfa gurnuvši ga sa visoke stene zbog njegovog slobodoumlja, a Plutarh da je Ezop došao u Delfi u diplomatsku misiju kralja Lidije Kreza i da je vređao Delfijance i zato bio osuđen na smrt.

Pretpostavlja se da je Ezop najviše svoje basne pripovedao i da su one nastale kroz životna iskustva i priče za koje je čuo. Njegove basne su bile inspiracija mnogim piscima. Lafonten je preradio mnoge od Ezopovih basni, a Lav Nikolajevič Tolstoj napisao je nekoliko slobodnih obrada njegovih basni.