“To je sasvim razumljivo. Njihove navike su često vrlo neobične.“ Nastavio je da gura dušek. Voda mu još nije bila doprla do grudi. “Njihov život je veoma tragičan,“ rekao je. “Znaš li šta one rade, Sibil?“
Devojčica je odrečno zavrtela glavom.
“E pa, otplivaju tako u neku špilju u kojoj ima mnogo banana. Izgledaju kao sasvim obične ribe kad uđu unutra. Ali kad jednom uđu, počnu da se ponašaju kao svinje. Šta da ti pričam, poznajem neke banana-ribe koje su, kad tako uđu u neku špilju punu banana, znale da pojedu ništa manje nego sedamdeset osam komada.“ Gurnuo je dušek i putnika na njemu još nekoliko metara bliže horizontu. “Naravno, od toga se toliko ugoje da više nisu u stanju da izađu iz špilje. Ne mogu da se provuku kroz vrata.“
Iz priče Perfektan dan za banana-ribe (knjiga Za Esme)
