FIGARO
Moj dobri anđeo, ekselencijo, pošto sam evo dovoljno srećan da opet nađem svog nekadašnjeg gospodara. Kada sam video da je književna republika u Madridu republika kurjaka, koji su vazda jedni protiv drugih naoružani, i da im onako izloženim preziru do kojeg ih je doveo taj smešni bes, svi oni insekti, komarci, obadi, svi oni kritičari, lađari, zavidljivci, piskarala, knjižari, cenzori i svi koji su se kao krpelji prilepili za kožu sirotih književnika, razdiru i sišu ono malo još preostala tela; sit pisanja, sit samoga sebe, zgađen nad drugima, do guše zadužen, tanak na parama; najzad, ubeđen da je probitačniji unosan prihod berberskog zanata od tašte slave pera, ja sam napustio Madrid; pa, uprtivši svoj prtljag prokrstario sam kao filozof obe Kastilje, Manču, Estremaduru, Sijera Morenu, Andaluziju; u jednom gradu prihvaćen, u drugom uhapšen, ali vazda duhom nad onim što me snalazi; od ovoga pohvaljen, od onoga pokuđen, lepim vremenom pomagan, ružno vreme podnoseći; ismevajući glupake, prkoseći pakosnicima; smejući se svojoj bedi, i berberišući levo i desno; najzad me evo tu nastanjena u Sevilji, spremna i sad da poslužim vašoj ekselenciji u svemu što joj bude drago da mi naredi.
GROF
Šta te je to dovelo do tako vedre filozofije?
FIGARO
Sviknutost na nevolju. Ne oklevam da se svemu smejem, iz straha da ne moradnem da oplakujem sve. Ama, što vi jednako pogledate na onu stranu?
Iz komedije Seviljski berberin
