Hilandarski tipik je pisan na staroslovenskom jeziku. On predstavlja prevod i adaptaciju uvodnog dela (prolog), grčkog Evergetidskog tipika manastira Bogorodice Evergetide, koji je osnovao 1049. godine Pavle Carigrađanin, na svom nasleđenom pustom imanju van zidova Carigrada. Sveti Sava je preuzeo veći deo prologa sa propisima koji se odnose za ustrojstvo i život manastira i dodao nove odredbe prilagođene navikama, običajima i mogućnostima Srba u sredini svetogorskog monaštva. Veoma precizno se uređuje organizacija života u monaškoj zajednici i organizacija manastirske uprave. Takođe, Hilandarski tipik sadrži i Kratko žitije Svetog Simeona u kome je opisan dolazak na Svetu Goru i sažeto kazivanje o njegovoj smrti.
U Hilandarskom tipiku se ističe da svi monasi treba da strogo poštuju svoja tri zaveta: devičanstva, siromaštva i poslušnosti. Njihovi međusobni odnosi su bili pod duhovnim i discipliniranim nadzorom igumana odnosno duhovnika, pri čemu se posebno nastojalo da se odneguje duh ljubavi i pomoći. Posebno se ističu načela bratske ljubavi. U uvodu tipika Sveti Sava preporučuje svojoj bratiji: "Žureći se kroz uska vrata i teskobnim putem koji vodi u život večni, jedan druga ljubeći, jedan drugome pokoravajući se, jedan drugoga tegote nosite, pokoravajte sebe jednomisleno vašem starešini igumanu."
