U središtu basne je kontrastno ponašanje hrasta, koji veruje da može da izdrži oluju i trske koja se savija da bi preživela. Hrast se divio sopstvenoj snazi, hvalio se da ga krase mudrost i snaga koja mu pomaže da se odupre svemu. Međutim, kada je počeo da duva jak vetar hrast se odupirao, ali nije mogao izdržati nalete vetra i istrgnut je iz korena, a njegovo stablo se uz veliki prasak slomilo. Trska se međutim, uvek iznova savijala i izmicala i svi udari vetra su bili uzaludni. Zato je vetar zaključio: "Doista nije sva mudrost samo u snazi. Trska mi se svojom elastičnošću i savitljivošću mudrije odupirala nego hrast koji se pouzdavao samo u svoju snagu!"
Pouka basne Hrast i trska je da nije važno biti jak, nego se prilagoditi uslovima i vremenu. Takođe, na primer u vreme autokratske vladavine francuskog kralja Luja XIV tumačilo se da basna naglašava vrednost poniznosti, ali i nagoveštava da vladari možda nisu tako snažni kao što misle. O prilagođavanju uslovima stara srpska poslovica savetuje: "Niti budi ovca među kurjaci, niti kurjak među ovcama."