Grad u moru je lirska pesma, koja se sastoji od četiri neujednačene strofe. Ona je povezana koherentnom posmatračkom inteligencijom koja usmerava pažnju čitaoca na prizore koje pesnik postavlja pred njega.
Pesma Grad u moru počinje sa tvrdnjom da Smrt, sa velikim slovom S uspostavlja grad ispod morskih talasa gde duše svih ljudi, i dobrih i loših idu na njihov večni odmor. Grad ima poznate strukture svetinje, palate i kule, ali oni "ne liče na ništa što je naše". To je tužno područje u koje "ni zraka s neba svetog ne pada", a svetlost "vije uz kule tiho gore". Zgrade i njihove senke se ne mogu razlikovati, tako da čitav grad pliva u vazduhu. Jedan od njegovih trajnih delova je "ponosni toranj" iz kojeg Smrt upravlja svima. Grad je ispunjen grobnicama, a samo more je savršeno mirno i jezivo ćuti. Ipak, u četvrtoj i poslednjoj strofi pesnik zapaža mešanje u vazduhu i kretanje talasa koje izaziva blago trešenje i potapanje tornjeva. Morski talasi sada emituju treperavi sjaj, čini se da vreme ponovo diše. Osetivši ove pokrete, pesnik predviđa da će grad pasti u pakao, i da će duhovi da se uzdignu sa svojih prestola i naklone se duboko mrtvima.
