- Ruke su mi se smrzle, gospodine.
- Priđite! Pokažite! Odvratno! Ruke su vam skroz ispucale i pune su čireva.
- To su promrzline, gospodine.
- Vi, siromasi, vi večito imate neke gadne boleštine. Prljavi ste, vazda nevolje s vama. Držite, evo za vaš rad.
On baca paklo cigareta siromahu koji zapali jednu i počinje da puši. Ali nema pepeljare tamo gde stoji, pored vrata, a ne usuđuje se da priđe stolu. On prema tome otresa pepeo cigarete u svoj dlan. Bogataš, koji bi voleo da siromah ode, pravi se da ne vidi da čoveku treba pepeljara. Ali siromah neće odmah da napusti prostoriju jer je gladan. On kaže:
- Lepo miriše kod vas, gospodine.
- Miriše na čistoću.
- Miriše i na toplu supu. Još ništa nisam jeo danas.
- Trebalo je da jedete. Što se mene tiče, večeraću u restoranu, jer sam dao slobodan dan svom kuvaru.
Siromah njuši:
- Pa ipak, ovde miriše na jednu dobru, veoma toplu supu.
Bogataš viče:
- Kod mene ne može da miriše na supu; kod mene niko ne sprema supu; to mora da dolazi od komšija, ili to miriše supa u vašoj mašti! Vi siromasi, vi samo mislite na svoj stomak; zato nikada i nemate novaca; potrošite sve što zaradite na supu i salamu. Vi ste svinje, eto šta ste, a sada mi prljate parket pepelom cigarete! Izlazite odavde, i da vas nikad više ne vidim!
Bogataš otvara vrata, šutne siromaha koji se ispruži na pločnik.
Bogataš zatvara vrata, seda pred tanjir supe, i kaže sklopivši ruke:
- Hvala, Gospode Isuse, za sva tvoja dobročinstva.
Iz romana Velika sveska
