Životinje u basnama vode društveni život, rade, sklapaju prijateljstva, ugovore i saveze, ratuju, trguju, otimaju, pomažu, vole i mrze. Svaka životinja se ponaša u skladu sa svojom prirodom i sa ljudskim karakterom koji predstavlja. Pas je u basnama, kao i u životu, iskren i veran. Zec, koji je po prirodi plašljiv, u basnama predstavlja plašljive ljude; vuk - agresivne i nasrtljive ljude koji ne poštuju zadatu reč; medved - trapave i ograničene ljude; lisica - lukave i prepredene ljude; jagnje - nevine i bezazlene ljude; ovan - glupe i tvrdoglave ljude; lav - ograničene i snažne ljude; crv - istrajne i uporne ljude.
Basna je priča koja je koncizna i jezgrovita. U njoj nema nečeg fantastičnog, nema opisa. Često je u obliku razgovora, dijaloga. Lako se pamti i prepričava, i zato se brzo prenosi iz mesta u mesto, iz naroda u narod, sa kolena na koleno. Svaka basna kritikuje i poučava.
Osim narodnih, postoje i umetničke basne. Najveći basnopisci su Ezop, Lafonten i Krilov, a od srpskih je najpoznatiji Dositej Obradović.
Ezop se kao basnopisac navodi još u antičko doba. Životinje u njegovim basnama su bile predstavnici različitih staleža i tipova ljudi. Na primer, roda je predstavljala pobožne ljude, žaba hvalisavce, a lav tirane. Francuski basnopisac Lafonten u XVII veku u basnama je ismejavao aristokratiju i buržoaziju. Ruski basnopisac Krilov u svojim basnama je dao satirično viđenje prilika u svojoj zemlji. Veliki srpski prosvetitelj Dositej Obradović priredio je zbornik priča o životinjama. U njemu ima Ezopovih, srpskih narodnih, ali i basni samog Dositeja. Pisane jasnim narodnim jezikom, ove basne kroz doživljaje vuka, lava, medveda, lisice, miša, magarca, konja, ovce i mnogih drugih životinja ukazuju na jednostavne životne mudrosti i istine, a Dositej iznosi i neke svoje misli u poukama, odnosno naravoučenijima.
