Prva strofa pesme Selice počinje opisom slike iz prirode, seobe divljih gusaka na jug. Dok se sele “kroz noć i vlagu“, one “bolno kriču“. U tom kriku se oseća snažan bol zbog odlaska i istovremeno sugeriše osećanje napuštenosti.
U drugoj strofi pesnikinja direktno iskazuje svoja osećanja. Strofa počinje sa izjavom: “Osećam želju da mutnu neku napišem priču.“ Njena priča bi bila o guskama koje na svojim belim krilima odnose i nešto iz njene duše, nešto što joj je drago. Ali, ona ne zna kuda i ne zna šta i u njoj se zato javlja nejasna tuga i bol. Guske koje kriču mogu da lete, odsele se, ali ipak osećaju bol, jer na svojim krilima odneće nešto što je nekome drago.
