Odštampajte ovu stranicu
Četvrtak, 11 Avgust 2016 12:01

Filip Rot - Ne dešava se ništa - a upravo to je strašno Istaknut

''I, šta ćeš onda da radiš? Šta ćeš da radiš sa svim ulogama koje si sazreo da igraš? Srce mi puca kad pomislim na sve one role za koje si stvoren. Ako prihvatiš ulogu Džejmsa Tajrona, mogao bi da radiš s Vinsentom i s njim nađeš rešenje. To on svakoga dana i radi s glumcima. Ne mogu da nabrojim koliko sam puta na dodeli Tonija ili Oskara čuo dobitnika kako kaže 'Želim da se zahvalim Vinsentu Danijelsu'. On je najbolji.''

Umesto odgovora, Aksler samo odmahnu glavom.

''Slušaj'', reče Džeri, ''svakome je poznato ono osećanje 'ne mogu ja to', svakome je poznato ono osećanje da će se otkriti da je falš - to je strah svakoga glumca. 'Provalili su me. Provaljen sam.' Pogledajmo stvarima u oči, postoji panika koja stiže sa starošću. Mnogo sam stariji od tebe i godinama se bakćem s tim. Prvo, postaješ sporiji. U svemu. Čak i u čitanju postaješ sporiji. Danas, ako čitam brzo, previše toga mi promakne. Govor mi je sporiji, pamćenje mi je sporije. Sve to počinje da se dešava. U tom procesu, gubiš poverenje u sebe. Nisi hitar kao ranije. A naročito ako si glumac. Bio si mlad glumac i memorisao si tekstove jedan za drugim, i nikad nisi lupao glavu s tim. Bilo ti je naprosto tako. A onda odjednom to više nije lako, i ništa se više ne događa brzo kao ranije. Memorisanje tekstova postaje ogromna strepnja za pozorišne glumce kad zađu u šezdesete i sedamdesete. Nekad si mogao da upamtiš po tekst dnevno - sad si srećan ako upamtiš po stranicu dnevno. I tad počneš da se plašiš, da se osećaš mlitavo, da ti se čini da više nemaš onu sirovu živu snagu. To te užasava. A ishod je, kao što kažeš, da više nisi slobodan. Ne dešava se ništa - a upravo to je strašno.''

Iz romana Uniženje

Pročitano 2358 puta
Stefan Tanasijević

Najnovije:

Srodni članci