Svaki život tek od rascepa i protivrečja postaje bogat i cvetan. Šta bi značili razum i trezvenost bez saznanja o opijenosti, šta bi značila naslada čula kad se iza nje ne bi nalazila smrt, i šta bi značila ljubav bez večitog smrtnog neprijateljstva polova?
Mislim da je u mojoj generaciji mnogo više života uništeno preteranim ograničenjima i inhibicijama nego obrnuto. Zbog toga sam u nekim svojim knjigama želeo da odbranim onaj nagonski deo ljudske prirode, nikada pri tom ne zaboravljajući na dužno poštovanje prema uzvišenim obavezama na koje nas pozivaju mudraci i religije. Nije naš cilj da se pretvorimo u čistu duhovnost na račun naše prirode niti da vodimo život nemilosrdnog sudije na račun dobrote, ljubavi i humanosti. Treba da tražimo svoj put između zahteva prirode i zahteva duha, ne jedno rigidno srednje rešenje već jedan fleksibilan lični stav u kome će se sloboda i dužnosti smenjivati kao udisaj i izdisaj.
Vama je osamnaest godina... vi morate imati ljubavne snove, ljubavne želje. Možda su oni takvi da ih se bojite. Ne bojte se! Oni su ono najbolje što imate! Možete mi verovati. Ja sam izgubio mnogo time što sam u vašim godinama vršio nasilje nad svojim ljubavnim snovima. To ne treba činiti (...) Čovek ne sme ničega da se boji i ne sme smatrati zabranjenim ništa što duša želi u nama (...) Može se prema svojim nagonima i takozvanim iskušenjima postupati s poštovanjem i ljubavlju. Onda će oni pokazati svoj smisao, a svi imaju smisla.
Iz romana Narcis i Zlatousti
