Na početku pesme Neprijatelj, pesnik kaže da je njegova mladost bila ništa drugo nego agonija, i tako, očigledno, ništa nije ostalo od onoga što obično pripada mladosti, kao što su lepota, nevinost i vrline. On kaže: "Mladost mi je bila mračna nepogoda koju samo katkad sunce bljeskom probi, i u mojem vrtu sad je malo ploda, kad nakon oluje osta u grdobi." Pošto je mladost prošla, a "jesen mojih misli šunja", kako kaže pesnik, on shvata da treba ponovo da uzore svoja polja, ali se pita "ako novo cveće sanja" da li će biti u stanju "da izravna zemlju plavu, punu mulja" i da li će cveće "do mistične hrane životne doći". Ali, ipak se pita da li će biti u stanju da podmladi svoje srce, dušu i razmišlja o novim snovima i težnjama, koji će da podstiču novu inspiraciju i kreativnost uma.

Središnja misao u pesmi Neprijatelj se odnosi na protok vremena. U poslednjoj strofi pesnik priziva vreme, poistovećuje ga sa bolom i mračnim dušmanom, jer "život jede, mrvi" i "srca glođe". On vidi vreme kao neprijatelja, jer je uništilo sve što je bilo mlado u njemu, kao što je njegovo srce, kome se metaforički obraća sa svojim nadama i snovima, i to su te nade i snovi od kojih inspiracija proističe.

Belgijski slikar Armand Rassenfosse, koji je ilustrovao celu zbirku pesama Cveće zla, ilustrujući pesmu Neprijatelj koncentriše se samo na poslednju strofu: "O boli! To vrijeme život jede, mrvi, i dušman mračni što nam srca glođe raste snažan mlazom istekle nam krvi." Njegova ilustracija pesme prikazuje kostur koji vuče svoju žrtvu ka konačnoj tami i tako više predstavlja alegoriju očajnog ljudskog stanja. Ova strašna vizija, ipak čuva neobičnu snagu pesme Neprijatelj.