"I tu pomaže veliki Tomazijus", odgovori Tusman, "koji u dovoljnoj meri uči kako treba povesti razuman i prijatan razgovor sa ženama. Ali šaljiv govor, kaže moj pisac u petoj glavi, treba upotrebljavati u onoj meri u kojoj kuhar upotrebljava so; čak i domišljatim govorom treba se služiti kao puškom, ne zato da se napadaju drugi nego za sopstvenu odbranu, upravo onako kao što se jež služi svojim bodljama. Pri tom, pametan čovek treba da pazi više na izraz lica nego na reči, jer često ono što neko u razgovoru krije otkriva licem; i zato, rađanju prijateljstva ili neprijateljstva, reči obično manje doprinose nego ostalo ponašanje."
"Već vidim", prihvati zlatar reč, "vama čovek ni u kom pogledu ne može da doskoči, vi ste za sve naoružani i pripremljeni. Stoga se kladim da ste svojim ponašanjem sasvim osvojili ljubav dame koju ste izabrali."
"Trudim se," reče Tusman, "da, po Tomazijusovom savetu, budem pun poštovanja i ljubazne uslužnosti; jer, to je isto tako najprirodniji znak ljubavi, kao što je i najprirodniji potez za izazivanje ljubavi u drugom biću, onako kao što njakanje i zevanje nateruje celo društvo da radi to isto. Međutim, ja ne preterujem u iskazivanju poštovanja i ljubaznosti, jer imam dobro na pameti ono što uči Tomazijus, da žene nisu ni dobri ni zli anđeli nego prosto ljudi, i to, po telesnim i umnim snagama, slabiji stvorovi nego mi, što dovoljno jasno pokazuje razlika pola."
Iz pripovetke Izbor neveste
