- Može se reći i u tri kabanice, ili još ponajbolje u jednu jedinu dolamu, sastavljenu od osnove, potke i postave. Prvi znoj, ili osnova dolame koja je svakom dodeljena, to je na nas pokrojen deo zajedničke velike osnove, ili zajedničkog znoja; to je đavolov znoj, izliven u ratovima u onim događajima našeg života koji nam svima kroje kaput. To je nešto kao u knjizi njen sadržaj; izvan toga okvira počinje nova knjiga, koja s ovom nema nikakve veze. Drugi znoj, ili potka, to je onaj deo koji je načinjen prema potrebama i mogućnostima jedne porodice ili jedne loze. On se ravna prema onom prvom znoju kao svaka potka prema osnovi, svaka donja haljina prema gornjoj; ne može biti šira. U tom znoju, u toj potki leže pouka i pretnja našeg života, vezani za naše poštenje, za porodične odnose i nasleđa. To je kao u knjizi poruka, prikriveno značenje, njena tajna okrenuta dosećanju. Treći znoj, ili postava dolame, pripada samo nama, našoj intimnoj ličnosti, jer dolazi do tela; to je košulja starija od dolame, ali se spolja ne vidi, to je samo naš, to nije zajednički znoj. U trećem znoju je zatvorena naša budućnost, i on je kao u knjizi proročki glas, u njemu je zaključano predznanje o našoj sudbini. Tako je i čovek knjiga sa tri pečata zapečaćena, i teško onome ko ne zna kada se i rašta oznojio...
Iz priče Blejzer boje mora (zbirka priča Gvozdena zavesa)
