Ono što se tada nejasno u nekim trenucima polusvesti u meni s čežnjom budilo nisu u stvari bile želje, već samo želja za željama, težnja da što jače, neobuzdanije, sa više ambicije i nezasićenosti žudim, da živim potpunije, a možda i da patim. Ja sam iz svoga života, zahvaljujući jednoj suviše razumnoj tehnici, isključio sve zapreke, i zbog pomanjkanja tih zapreka, slabila mi je životna snaga. Primetio sam da sve manje, sve slabije za nečim žudim, da mi osećanja obamiru, da patim - možda ću se tako najbolje izraziti - od duševne nemoći, od nesposobnosti da strasno prigrlim život. Ovaj nedostatak primetio sam po nekim sitnim pojavama. Palo mi je u oči da sve češće nisam odlazio u pozorište i društvo prilikom pojedinih svečanosti, da sam poručivao knjige koje su mi preporučivali i da su zatim nedeljama ležale nerasečene na mom pisaćem stolu, da sam i dalje mehanički skupljao ono što volim, kupovao staklo i antičke predmete, ali da ih tada nisam sređivao, i da se nisam naročito radovao ako bih neki redak i odavno traženi predmet neočekivano nabavio.
Iz pripovetke Fantastična noć
