Belutak, iz istoimene pesme Vaska Pope nosi oznake staništa čovekove duše. "Bez glave bez udova" nastaje slučajno "uzbudljivim damarom slučaja" i ima osobine živog bića, jer "javlja se", "miče se", "drži u svom strasnom... zagrljaju", "smeši se". On se kreće hodom vremena u prostoru u kojem ga ništa ne ugrožava. "Beo gladak nedužan trup smeši se obrvom meseca."
Stih u pesmi Belutak je eliptičan. U njemu se sažimaju smisao i osećanja. Suština belutka je strast, njegov unutrašnji zagrljaj, snaga kojom se on sam pokreće u prostoru i vremenu, formira, održava, ali i ostvaruje u sebi i u svetu. Belutak može da bude i simbol za čoveka bez straha od sile koja ga ugrožava, ali duhovno čistog i čvrstog i sa širokim duhovnim horizontima. Takav čovek se kao i belutak izdiže nad prolaznošću života i nad zlom.
